Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 723.

године видимо, да је профееор ЈагиЛ иоднео, за сноменике одређену. раеправу: „1)ег егв4е СеИпјег Кш :1 )егк1п1ск уот Јаћге 1494. Ете 1>ЉИо§тавбсћ1ех1каИ8с11е 8ћнИе". Уз то је Јагић рекао ово: Литургијске књиге старе црквене словеиске књижевности још су веома мало пспитане. Нити им је однопгај ирема истоврсним грчким матидама разбистрен, нити вредност нревода сама по себи. Ова је расправа рада, да по могућству иснуии једну од тих дразнииа те да са разних страиа испита литургијску књигу, која се зове Октоих [г, [хгуосХ-/] о/.тот)^о? илн тгарах."лг,т1х.-/1). Испитивању је за основ узето детињско издање од г. 1494., прва дрквена штампа у Срба. У првом се делу расправе, уз иепрестано нсиоређење грчкога текста по штампаним издањима и два кодекса, која се находе у д. кр. дворској библиотеци, износн слика о распореду градива и пстичу се разлике нојединде. У другом се делу превод, који је у цетињском тексту, сравњује са разлпчппм старијим редакцијама те се доказује, да та редакција мора важити као ревидирана и као она, којаје, гато се ијоле могло већма, прпблнжена грчком оригиналу, а састављена је од прилике у X Г\'. веку. Исто се тако даје карактеристика превода у опште, а многе његове недосташице, које од чести долазе јога и у данашњим издањима, расветљавају се с помоћу грчке матице. Најзад трећи део садржи грчкостаро-црквено-словенски глосар уз то дело наоснову поменутог цетињског текста." Изјава благодарности. Друштву овоме притекла су у помоћ са добровољним прилозима својпма сљедећа н. н. лица: са 1000 фор. Његово Високоиреосвештенство Г. Епископ Пакрачки Мирон НиколиЛ; са 300 фор. преч. г. Милутин ВулиИ, прото сјеверипски; са 100 фор. славно властелинство витеза МилекиРш Нетопо; преч. г. Јован ТПтековић, про-

то бјеловарски; и часни г. Лука ЕомлениЛ, парох Н. Топољски; са 50 фор. пресвјетли г. Светозар ил. КушевиИ, умировљени кр велики жунан; велеможни г. Милош Зец, уредник „Народних Новина"; благородпи г. Коста РндосављевиК, ра.'г н. падсавјетник у Загребу; благородни г. Влидимир МатијевиЛ, велетржац у Загребу; благородни г. Ђор-ђе ЈагниЛ, велетржац у Пакрацу, са сунругом својом Аном рођ. ДрагичевиИ; благородиа г1>а Марцј" удова ЛазиН у Г>роду; частн.ејша г. паросн : Михаил ДоиН, окучански; Амвросије ПивловиН, загребачки и Ђорђе Јуришић, ловски; и п. н. госиодин, који хоће да му не зна шуица што му даје деспица; са 26 фор. г. Пикола ПлавшиР,, тајник трговачке коморе у Оејеку; са 10 фор. благородна г.г. Коста Хајденег, кр. поштар у Пакрацу; Ђуро ЈовановиН, трговац у Пожеги, Кости ЈовановнЛ, посједпик у Даровару, Алекса Беловити/1, трговац у Броду, Алекса. ПауновиН, велепосједиик у Нуковару, манастир Кувеждин у Срему; часна г.г. пароси: Ћорђе ТомнИ, раићки, Михаил /'чданчевиЛ, Н. Пављански и Илија МуДурлија, I). Зденачки; са 3 фор. Ђо/Јје ПротиН, посједник у Даровару. Свима овима изјављује потнисано друштво најтоплију благодарност своју. Из сједнице одбора у Пакрацу 21. сентембра (3. октобра) 1893. Друштво за потпомагање удовица. дјеце и сирочади православ. српског свештенства Епархије Пакрачке.

ОГЛАСИ.

С Т Е Ч А Ј. 185 2-3 Па ново отворепо учитељско место у Турији отвара се овим стечај. Плата је у готовом 600 Фор. ав. вр. годишње, 40 ф . у име паграде за држање ноФторне школе, 10 Фор. у име иисаћег прибора, 60 ф . за грејање и чишћење школе, и слободан стан. Учитељ ће бити обвезап све дужности продисане шк. Уредбом, у оним разредима, које му шк. одбор додељивао буде, тачпо вршпти, појање у цркви бесплатно обављати, и шк. децу појању обучавати.

Рок стечају до 18. новембра по старом. Из седиице м. шк. одбора држане у Турији 17. окт. 1893. Јован II. Петровић, Богољуб Јојкић, перовођа шк. одбора нретседник шк. одбора. С Т Е Ч А Ј. 186 2-2 Оставком г. Јована Максимовића уцитеља, који је на комуналну школу у своме родном меету Старчеву тражио се, — и од висок. кр. уг. министра бог. и јавне наставе за учитеља на истој школи именован, остаје његово место упражњено, на које се овпм стечај отвара.