Српски сион

С тр . 710.

„СРПСК И СИОН."

Б р . 45.

насртаје нашег новинаретва на јерархију у опште, а особно на њезине највише представнике, — осуђује као једно велико зло, једну болест и несрећу у народно-дрквеном нам животу, а. осећајима свога родољубља позива и моли, у име славе православља и напретка српског, све истините синове правоелавља нашег п Србе родољубе, „без разлике реда и етаља, у коме званиче и служе, без разлике одеће и обуће, коју носе", без разлике странака и програма, да се ману ратовања са својим поглавицама, у чијим рукама су конци садашљице и будућности наше народно-црквене; да се ману и окану насртаја и грдње достојанства им најузвишенијих у цркви и народу, ко.ја достојанства, неокаљана значе славу цркве и светао образ народа нашег, а понижена погажен образ српски, раскидану душу православља нам и општу опасност и назадак народно-црквени, и позива их и моли, тако исто, да сви прегну око лечења болести, која се у таквим насртајима огледа, а која нам једе и раскида организам црквено-народни, и да у будуће никад не губе из вида разлику и границе, које стоје између контроле и критике јавног рада у напшј цркви и народно-црквеној автономији, и између грдње и насртаја на јавне раденике, а изјављујући, уједно, да преко вандалских нападаја неродољубивих индивидуа у новинарству нашем на узвишену особу Његове Све-

тости преузвишеног Гоеиодина Георгпја патријарха српског, — прелази еа пуним гнушањем и потиуним презиром. II. Скупштина закључује, да екупљеио евештенетво из заетупљеиих свију епархија на скупштини, по довршеној скупштинској седници иредстане Његовој Светости преузвишеном Господину патријарху српском и својој узвишеној поглавици Георгију Бранковићу, п у име целокупног свештенства Митрополије Карловачке, Његово.ј Светости, а виеоким иосредством Његовим високопреосвештеноме Епископату ода најдостојнији израз синовске захвалности на високо.ј готовостп љубави им архипастиреке, којом изафоше на суерет покрету свештенства свога за удр) г жењем њиховим, п да умоли најсмерније Његову Светост, да правила удружења донесена у данашњој скупштини овој задобију што пре надлежну потврду св. Архијерејског Синода. Надаље, да Његовој Светости, у име скупштине, изјави непоколебиву оданост целокупног свештенства Митрополије Карловачке као п ничим неиомућено страхопоштовање и синовску љубав, у којој свеиггенство целокупио чврето стоји уз своју народно-црквену ноглавицу и уз цео високонреосвештени Енискоиат свој, спремно с њима увек ставити се и стајати у високој, светој служби пнтереса народно-црквених. ОДЛУКА КОНФЕРЕНЦИЈЕ српског православног свештенства скупљеног дана 4. новембра 1893 г. у Новом Саду.

Тако звани црквено-политички лрограм високе кр. угарске владе, који је добио конкретан облик у поднесеним застуиничкој кући државног сабора угарског законским предлозима: о грађанским матицама, о рецеицији израиљћанеке вере и о елободном вршењу вероисповести, а којима сљедује оиај о обвезном грађанском браку, изазвао је у редовима иравославног српског евештенства митронолије карловачке једнодушну противност. Онај део свештенства православне српске митрополије карловачке, који живи и ради у

краљевини Угарекој, у колико је добио за, то прилике, изјавио се у својим протопрезвптератеким зборовима нротив тога црквено-политичког програма и свију законских предлога који су из њега поникли; али и онај део свештенетва који противност своју иије у формалној изјави исказао, јер прилике за то случајно добио није, ипак је у дну душе уверен да ће закони, који би из тога тако званога црквецо-политичкога програма високе кр. угарске владе потекли, бити врло опасни по православну хришћанеку веру/ и цркву, вредо-