Српски сион

Б р . 45.

„СРПОКИ СИОН."

јепископ ВиКентије Поиови% болшим здравијем обдарен био, да има сам уирављати како и до сада кјпно са нами. Архијереји пак како здешни, тако и од Сервије и Баната, да имаду путпуну повиност и част и послушаније истому верховном Митрополиту Госиодину ВиИентију Поиовићу творити и ваздавати по самрти белиградскаго. Сверху свега тога, Господин Митрополит Мојсеј ПегровиИ , да положи заклетву свему клеру п народу нашему, како ће право и верно у нашему православију живети и умрети и о том ревновати, и како ништа не ће без знања и договора натего васпоменутаго Господина Митрополита и Архијепископа ВиИентија ПоиовиЉ'! особпто чинити". На ова,ј су се закључак својеручно потписали и митрополит ЂиНентије ПоповиЛ и Мојсије ПетроаиЛ, и иод њега своје печате ударили. Како је о овом важном закључку саборском 1881. г. први упознао српски и остали учени свет др. Ј. X. Швикер у свом знаменитом спису: „ ВГе Уештдипд с!ег 8егђ1зсћеп Ме1гороИеп уоп Ве1§гас1 шкЗ Саг1о\\ 7 11г 1ш Јаћге 1731.", у ком је само у кратко споменуо поменути закључак, без да је навео и повод истом закључку; веселим се у души својој, што ми се подала ова прилика, да га ја у целости данас овде први објавим српском свету. ћ'ад се блажене памети Вићенгије ЈовановиЛ на народном сабору 1722. највише заузииао, да се поменути закључак донесе, за који се толико дуго није ништа знало у српском свету; држао сам да је право, да се јавно •данас нриликом ове свечаности, приређене у спомен душе његове, и прочита. С тога сам га ево у делости и нрочитао. Да се може оценити права вредност и важност поменутог саборског закључка, иужно је знати ово. Пожаревачким миром од 10. јула 1718., потпао је под Аустрију већи део данашње независне сриске краљевине Србије, Тамишки банат и један део тако назване мале Влашке. У то је време био у Београду митрополит Београдски Мојсије ПетровиЛ, а у Карловцима архијепископ српски и митрополит Карловачки ВиЛентије ПоиовиИ од Јањева. На искање и молбу ПетровиИеву , поткреиљену молбом првака народних пз Србије од 30. анрила 1718., цар Карло VI., дипломом својом од 30. августа (10. септембра) и.. г.,

потврди ПетровиЛа за архијепископа српског народа у Србији и митрополита Београдског, којом приликом Еарло VI. обећа српском народу у Србији сва она права и правице, што их Срби у Угарској, Хрватској и Славонији, на основу издатих ранијих привилегија уживају. Дознавши епископат карловачке митрополије, клир и народ за намеру ПетровиЛеву, на одржаном збору у Карловцима 13. маја 1718., писмено су поднели цару Еарлу VI преставку и ограду против постављања Петровићевог за архијепископа, наводећи у њој, да по привилегијама српски народ, живећи под скиптром његовим, може имати само једног архијепископа. Као што видесмо, Еарло VI, ноставио је ипак ПетровиКи за архијепископа, и то је учинио из виших државних обзира, и тако су од 1718. постојале за Србе иод царским скиптром, две независне једна од друге архијепископије и митрополоје. Ну, српском је народу то двојство било јако штетно, с тога је и настојао, да се обе митрополије и архијепископнје споје у једну, и с тога је и донесен поменути закључак саборски 1722. г. Патентом цара, Еарла VI. од 5. (16.) новембра 1720., потпао је и Тамишки банат са своје две епархије т. ј. Темишварском и Еарансебешком под власт архпјепископа и митрополита Мојсија ПетровиЛа, а 1726. потпала је под његову власт и романска Римничка епископија у малој Влашкој. Поменути саборски закључак 1722. г., није се оживотворио, а нпје се оживотворио - с тога, што је Бечу говело, да постоје за Србе две митрополије и архијепископије, два архијепископа и митрополита, јер тако му је лакше било крњити издате ерпском народу привилегије. И ако се у царском декрету од 24. новембра (5. децембра) 1722. рекло, да се поменуто саборско решење у погледу коадјуторства укида с тога, што то право припада цару, те он никако не допушта, да се митрополиту ПоиовиЛу поставља коадјутор, а најмање, да му се постави митрополит ПетровиЛ; срнски народ из обе митрополије није мировао, већ је на народном сабору после смрти митрополита ВиИентија ПоиовиЛа (| 8, октобра 1725.), у седници од 7. фебруара 1726., једногласно и против воље и одупнрања комесара грофа Одвијера изабрао за архијепископа српског, бео-