Српски сион

„СРПСКИ С ИОН."

Б р . 47.

1 —(— 1 == 3; је^> по матсматици г. Вучковића било би 2 И.1И 3=250 и 60. Математику Француза бар донекле разуме, али математику г. Вучко вића баш нимало. На даље је одбио неверовање г. Вучковнћа писању „Срнског Сиона", ма и у незваничном делу његовом, а у ствари изјава протопресвитератских . зборова, јер је то неверовање недостојно званичног органа Митронолије Карловачке, још недостојније, кад долази еа стране, с које је изјављено. У осталом, ако г. Вучковић не верује „Срнском Сноиу" односно његовом незваничном делу, ни у ногледу саопштења његових о закл.учцима одржаних иротопр. зборова, те ако држи, да их је ма ко имао разлога Фингирати у извештајима у томе листу, онда га известилац иозива, да се поклони оном, чему веровати мора, а то су, вели, „ево ових 27 записника, који овде на столу скупштинском леже". А ти записници, који се, ако скупштнна жели, и прочитати могу, свсдоче јасно и гласно, да су «е тих 27 зборова изјавили не само за огнпте удружење, као што га нредлаже одбор, него и за одборски цео предлог „једногласно, једнодушпо, с радошћу, с усхићењем и уживањем", а то све, крај — нрема приликама нашим у онште и ирема нриликама времена и околностима разним — довољно лепог броја присутних чланова и брзојавних одзива браће, која еу спречена те доћи не могоше најгласнији је и најјаснији доказ, да је скупштина ова овлаштена узети одборски предлог у претрес, и о њему своје решење донети. У најгорем случају тек — кад би баш морао — пристао би за сто невоља и известилац па екснедијенс г. Вучковића, али јер томе сада нема ни разлога ни потребе, и јер би тај екснедијенс у овом случају био кобан за саму мисао удружења, пошто би се њиме и сама мисао та екснедирала можда ас! са1епс1аз §таесаз, то га он не прнхваћа, него га у име части ове скупштине и општег нам интереса, ради добра цркве, народа и свештенства одбија, и моли скугпнтину, да нрими иредлог одборски за подлогу специјалне дебате. Бурно „живио" биоје сигнал, да долази примање то. Председник зазвони и позове скупштинаре, да устану, који су за то, да се одборски иредлог: „нацрт нравила за удружење" прими за подлогу специјалне дебате.

Огромна већина устаде и у 3 / 4 на 1 сахат иосле иодне би удружење целокунног евештенсква у Митронолнји Карловачкој начелно усвојено и нрихваћено. Председник закључи скуиштину и заказа ју за Ј / 3 4 сахата носле подне. * У 2 сахата био јо' знједничкн обед у истој гостионицн. На обеду учествоваше 52 свештеника. Г. иротопресвитер Авакум СтајиЛ, као скуи штински нредседник, иодигао је у одређено време здравицу Његовом Величанству, цару и краљу и премилостивом владару нашем Францу ЈосиФу I. Ова је здравица стојећки саслушана и. са величајшим ,.многа љета" одпоздрављена. Г. Сима ЕостиИ, нарох иештански, наздравио је Његовој Светости, љубљеној и доброј врховној црквеној поглавици, св. патријарху Георгију, а за тим одмах и свима високонреосвештеним Енискоггама. И ова је здравица стојећки саслушана и са „тон деспотин" одпоздрављена. Г. прота Алекса ИлпИ наздравиоје као гост из Београда митрополитском свештенству, у китњастој и подужој здравици. Г. прота ВучковиД наздравио је народу сриском ; г. Панта ПоаовиИ председнику скупштинском проти СтајиИу, после тога нодпредседнику М. Ду.и/лЛу. проти Алекси ИлиИу као милом госту, известиоцу пароху ЈеремиЛу и перовођама. Г. Лука ПоаовиИ наздравио је вредном раднику-књижевнику, протојереју Димитрију Руварцу; а парох Јеремн/1 проти НучмншКц, као нредставнику богословског училишта нашег, које спрема потомство данашњем свештенству, цркви и народу пастире и учитеље, а удружењу, дај Боже, све боље и боље раднике. Г. Дамјан ПрерчдовиИ наздравио је још представницима на скуиштини најудаљеније и највеће епархије наше, изаслапицнма илашчанског нротопресвитерата г. г. Милутину и Јовану Вукелибу. И тиме је био обед у Ј /»4 завршен. -XУ 8 / 4 на 4 сахата носле подне настављенаје скупштинска седница, и предлог одборски г Ницрт иравила" буде иримљен у специјалној дебати са многим исправцима, допунама и измепама, које с.у нредлагане биле највише од самог