Српски сион

С тр . 785.

9 Љ

(бј^"

Б Е Л Е Ш К Е. — (Освебеае српске православне цркве у Бечу.) У недељу 7. новембра о. г. освећена је ретком свечаношћу нова сраски иравослпвпа црквч у Ђечу. Свечаноет та увеличана је превшнњнм нрисуством Његовог Величанства цара и краља Франца Јосифа I. Светковина .је ночела у суботу у вече бденијем. а освећење цркве извршено је у недељу. Чпнодејствовао је мнтрополит буковинско-далматински И8 Черновнце Силвестар Моририју - АмдрејевиЛ уа асистенцију внше свештеника. Сам чин освећења трајао .је од 9 до 11 а служба до 12 сахата. У цркви беху, осим другог многобројног света, ови знатшг људи: минпстар-нредседннк кнез Внндпшгрец, мииистри Мадејски и Јаворски. корски заповеднпк барон Шенфелд. намесник доњо-аустрпјскп гроф Килмансег, бечки градскн подначеонпк др. Рихтер, барои Ф. Николић, нрви секретар сриског иосланства Варловац, кнез Божидар Карафорђевић, фмл. барон Меркл. и многи чиновници министарски и намеснички. За дочек Љеговог Величанства учињене су велике нрипреме. Портал цркве и цела зграда бнла је окићена црвеном кадивом, венцима и зеленим грањем, а над главнпм улазнпм вратима бно је постављен аустријски грб, окружен царсккм и српскнм народним тробојним заставама, Црква је пзнутра сва трентила од сјаја и леиоте. Владаочев сто био је иа узвишеном месту особито дивно украшен. Пред црквом ето.јале су две босанске комианије и војничка музнка. Официри пак н но десет момака од сваке компанпје били су у цркви. У 11 сахата довезло се Њ. Величанство у маршалској униформи, а у пратњи свога ђенер.-ађутанта грофа Шра п иобочпог ађутанта мајора ЈЈоњаија. На вратима црквеним дочекали су узвишеног владаоца митрополит, свештенство н црквени одборници. При улазу у цркву целивало је Његово Величанство побожно крст, који му је митрополит пружпо. Уз бурно и одушевљено клицање „Живио!" допраћен је узвпшени владалац у царски сто. За то време певала се на кору народна химна аустријска на српском језику. Када се довршило певање химне, ноздравио је у име српске црквене општине пуковник Стојиб Његово Величанство говором, у ком је нагласио српску оданост

н приврженост царској кућп п захвалност па царском дару за ову цркву, без кога општина не бн могла себи саградитп свој храм. На тај говор изговорило је Љегово Величанство јасним гласом ово: „Радо сам дошао на данашњу свечаност, којом се вашој у оба дела монархије као и у Босни и Херцеговиии тако многобројно заступљеној народностп и веропсповести сада и у мојој престоници отвара засебан храм божјн. У уверењу, да ће ваша оиштина, гајити и унапређивати исто тако религиозне као п сада изражене лојалне осећаје. изричем своје иризнање свима онпма, који су се заузели, да се ово лепо дело оствари." Речи цареве пропраћеие су бурним усклицима »Живио!" За тим је ночело многољетствије за цара, царицу и царски дом, а митрополит и свештенство нојали су „многаја љета." После тога стао је пред олтар прота др. Зуркан. члан консисторије и земаљски посланик. па је гласно прочитао митрополптову грамату цркви, састављену на старословеиском језику. Иза тога служила се литургија, на којој је и Његово Величанство кратко време одстојало, и онда се даде знак, да Њ. Величанство полази. Мптроиолит н свештенсгво нзиђоше пред владаоца, који је с мптрополитом и протом Зурканом нроговорпо неколико речи хвалећи лепоту храма. Намесник гроф Килмансег представио је владаоцу црквенн одбор општински: председника Ђорђа Остојића, благајнпка А. Стову, Бајића. Деспннића, Јосифовића. ХаџпРнстића и Т. Остојића. Његово Величанство благоволело је сваком одборнпку казати но коју лепу реч. п изјавило је, да се најрадосније одазвало позиву на освећење цркве. Мнтрополит са свештенсгвом н одбором нспратн Њ. Величанство из цркве. За то време орило се бурно и громко „Живио!" а на кору је певана царска химна. Љегово Велнчанство отншло је из цркве очевидно задовољнр п у добром расположењу. По одласку Њ. Величанства продужена је лптургија, на којој је прота Зуркан нзговорио Лепу беседу. Истн нрота вршиће привремено свегатенпчке дужностн, док бечка српска црквена оиштина не добије свога сриског свештеника, ј ;> садашњег изабраног свештеника није потврдило земаљско намесништво .