Српски сион

С тр . 834.

СИОН."

В р . 52.

чила при овом свечаном отварању монашке школе — на елаву божју и на кориет нашег милог народа. Честитајући ово свечано отварање, молим Вашу Светос.т, да ми иодарите Ваш свети архијерејеки благослов, да га нонесем и нредам оној великој и исто тако светој народној кући, која у далеком и великом свету поје триипостасном Богу, а служи просвети српскога рода". После ових говора, које је скуиљени народ махом саелушао и примио са задовољством и уживањем и говорнике поздрављао са усклицима одобравања, вратила се Његова Светост у цркву, а после у манастирске одаје, где је прегледала станове питомаца монашке школе и све просторије, које нрипадају школи тој, испитујући у којем се реду ове као и питомци налазе. У 1 сахат би свечан ручак, за којим је Његова Светост одушевљено наздравила Његовом ц. и кр. апостолском Величанству и премилостивом владару нашем Францу ЈосиФу I., која је здравица стојећки саслушана и прихваћена са „многа љета" по арији царске химне, и са бурним клицањем „живио". Стоје1 )Ки је саслушана и бурним клицањем прихваћена здравица Његовој Светости, којује изрекао домаћин и управител> школе архимандрит г. Дошен овако: „Ваша Светост! Дозволите и благословите! Још се у старија времена осјетила велика потреба, да наше манастирско свештенство на већи степен образованости нодићи треба. Покушавали су наши претцн подизатп школе заизображавање ман. свештенства, али се те школе у оно вријеме нијесу могле лако одржати ни издржавати. Последња така школа била је овђе у ман. Опову под честитијем и вреднијем настојатељем пок. игуманом Ирипејем Радићем. У новије — а особито у најновије вријеме ночело се код нас на све стране викати и вапити, да би требало за наш монашки подмладак школу основати; — али није било ува, да би јаук чуло. Та ево видимо, госиодо моја, да наша висока земал 3 ска влада чак о шегртима бригу води, да се што боље изобразе, па како би ми смјели допустити, да нам чувари прађедовскијех задужбина и светиња српскијех на измаку 19. вијека у тами и незнању чаме и живот свој у незнан нроводе?! Али, милост божја и воља народа направише од таме свјетлост!

Милошћу божјом а вољом народа би изабран за поглавицу наше цркве Његова Светост наш ^ични патријарх Георгије, под чијом се мудром управом ето у најкраћем времену толике принове на нашем црквено-народном пол,у учинише, на ће се још и учинити. Хоће ако Бог да! Господо моја! За овака вриједна и славна Архиепископа и Митрополита, за овако дична српскога патријарха, за овако одушевљепа Србина, за овако добра духовнога оца, који заиста о својијем духовнијем чадима очинску бригу води, молићемо се Творцу Свевишњему: да на много година под богатијем и моћнијем окриљем својијем уздржи драгоцјени живот Његове Светости, да му Свемогући благослови све нлемените намјере Његове и поживи Га на дику, понос и корист наше свете православне матере цркве и милог сриског народа! Живила Његова Светост, дични српски иатријарх Георгије на многаја љета!!!" Клицању и радости би краја, када уста г. ирота Вучкокић и нани у здравље и изрази у лепим кићеним речима благодарност манастирским настојатељима митрополије карловачке, на жртвама, које на позив Његове Светости вољно и радо иринеше на оснивање и које ће принашати на даље издржавање основане монашке школе. Здравица се г. Вучковића допала врло, јер је лепо и — изречена, а јер су настојатељи и заслужили, да им се кликне: живели! Наздрављено је, за тим, изасланицима из Србије, карловачке богословије и наших гимназија, а посебно г. Стеви В. Поповићу као заступнику Текелијанума. Иаздрав.ц<ено је и претставницима власти и области, присутнима и претстављенима у особама г.г. дичних и честитих чиновника и родољуба Светозара Косановића и Андрије Милића из Ирига. Г. синђел Виктор наздравио је са дубоким иоштовањем и изразом најискренијег признања светлој звезди у калуђерству нашем, признатом научењаку архимандриту високопреч. г. Руварцу, која је здравица са бурним усклицима примљена. Г. протојереј Васа Николајевић наздравио је поново Његовој Светости истакнув досадање заслуге св. патријарха Георгија на пољу просветног напретка нашег, и зажелив, да се све жеље и намере Његове Светости испуне, јер ће бити на славу цркве и корист народа. Његова Светост, изразив, да ће сва своја обећања, ако му Бог живота подари, и иснунити