Српски сион

Стр. 50

„СРПСКИ СИОН."

В р . 4.

н>има знаља, управљања и односно извршења ради објавити и о тачиом изв]ииењу исте старати се пзволи.

Из седнице српског нравославног архијерејског синода, држане у Карловцима 22. октобра (В. новембра) 18 9 В. Георгије, с. р. Патријарх.

ОКРУЖНИЦА свјатјејшег ерпско православног архијерејског Синода у Карловцима свима консисторијама.

М. 383 А(1. ^ ех 1893. Син. '20 Одлуком од данашњега (потгшсанога) дана и под горњим бројем решио је овај архијерејски синод увести једиообразност у обрасцима за известија исмитна и брачна (уверење, испит, оглашење), Уједно је решио примљене обрасце у довољно иримерака штамиати дати и епархијама разаслати. Ну ношто је потребно, да се при штампању сходна мера одржи и односно ириближан рачун о броју

примерака сачини, то се нозива чесњејига консисторија, да нредседништво архијерејског синода извести, колико целој иодручној епархији приближно треба таквих Известија преко целе године, да би се могло даље овоиредметно расиоложење учинити. Из седнице српског иравославног архијерејског синода, држане у Карловцима 22. окт. (3. нов.) 1893. Георгије с. р. Патрмјарх.

НЕЗВ АНИЧНИ Д Е О, „Св. Сава" фонд за испомагање српских православних вероисповедних школа.

„Св. Сава"; •— тако се зове најновији народни фонд , којега је ове године, на дан успомене и прославе св. Саве, основала Његова Светост Патријарх српски Георгије Бранковић, са првим улогом и даром својим од десет хиљада форината. Ово иајновије меценатско дело св. патријаЈ^ха Георгија, славно је за њега лично, ал' је значајно и велико и за цео српски иаш народ; за његове школе и иросвету. Сама замисао таквог Фоттда испуњава нам душу мелемом у тузи за школама напГим; разведрава нам слутњу и храбри нас у бојазви: шта ли ће бити са нашим вероиотговеДним школама, да ли ће нам школа оНет оживити животом својим и тгроиев-ати у Духу иародно-црквеноме. Оснивање тога Фонда и ирви улог и дар томе Фонду од св. натријарха Георгија

ноказује нам, опомиње нас и учи ттас: како се та слу-тња разгони, та бојазап отклања, а до вероисноведних, својих властигих, школа доћи може. Не речима милозвучиим и крупнима; не само уредбама писаиим, иротестима, жалбама и иредставкама, него и — а што је и ту пегуие гегит — материјалним делима истинитог родољубља. Јер, толико се већ иросуло речи и нанисало ирограма у обрану нагне школе; толико нотрогиило времена, новца и умнога усиЈ.аван.а око уредаба школских; толико већ исгицало признавање потребе своје властите школе као зенице ока народнога; и? У целости: где смо ту смо. А зашто? За то, јер смо до сад за школу своју бринули се само леиим речима, или, највише — у иогодностима саборске двораие —