Српски сион

В р. 6.

копито припада усљед вереког чина законите које вероисповести (кргатење, обрезање, прелаз па коју законом признату вероисиовест) или темељем вере својих родител.а (н. пр. деца католичких редитеља прешлих у назаренство имаду се пријавити католичком жунпику и т. д ). Осим тога има се концем сваке године препис наведених трију занисника доставити надлежној кр. жупанијокој области, која ће те преписе опет даље поднети кр. владином оделу за богоштовје и наставу. Градови Загрсб и Осек имаду ове преписе непосредно поднашати краљ. земаљ. влади. §. 9. Досљедно установи предидућега §. оптерећују сљедбенике секте назарена и баптиста сви имовински терети оне копфссијс , којој за-

чу

конито ирипадаЈу, те су нарочито дужни 110давати обичајна жупничка подавања, као гато су лукно, парохијал и т. д., — допринашати градњама цркава и т. д. §. 10. Као гато пазареици и баптисте имаду вршити све држављанске дужности, тако су именито и дужни своју децу, чим су за. школу дорасла, марљиво и без свакога приговора у школу слати. §. 11. Мртваци ових секата имаду се иокопавати па оном делу дотичнога местнога опгатинскога гробља, који је оиредељен за новорођену и прије крштсња преминулу децу. §. 12. Сви овој наредби противни прониси стављају се изван крености. У Загребу дне 3. (15.) децембра 1893. ГроФ Куен-Хедервари с. р.

НЕЗВАНИЧНИ 4 Е О.

ШТА ДА РАДИМО ПРОТИВ НАЗАРЕНСТВА?

званичном делу данашњег броја овога листа, саопттавамо наредбу кр. хрв. слав. далматлнске земаљске владе у погледу секте назаренске и т. д. Кр. зем. влади та наредба може служити на част, а нама на утеху. Љоме је влада у питању назарена учинила за сада, што је наредбом учинити могла. Желити за сада имамо, да, се та наредба у целини својој, свуда и увек најстрожије и — извршује. На, ако тако буде, добивено је једно велико средство, пружена је велика помоћ цркви, у борби њезиној против назаренства. Но за сузбијање те јереси, и у борби против те заразе, тако су исто потребна, ако не одлучнија средства, којима ра,сполагати може црква, а која пружити, позване су духовне власти. Оувишно је и спомињати, да у тој борби и у послу тога сузбијања, прве бојне редове има заузети свештенство, најтежи посао узети на себе, те пуном вољом, истрајном ревношћу, апостолским одушевљењем и прегором борбу наставити где је отпочело, а отпочети ју где је било није. А јер је назаренство болест и зараза, која прети највипшм интересима народно-црквеним, баш и нашим српским, то је позвана и дулша и остала сва наша интелигенција, одазвати се

архипастирском нозиву ирошлогодншње божићне посланице, поглавице нам народно-црквене, Његове Светосги, св. натријарха нам Георгија. Иозвани су и дужни: наша јавна штамиа, учитељство, чиновништво и сваки други нријатељ народа свога и веран син св. цркве православне, да у свакој прилици и згоди, сходним начином, којим могу, и средствима, ко.ја им буду на расположењу, народ наш упућују и учвршћују у л.убави за милу нам веру прадедовску и св. цркву иравославну, а одвраЉају од, тако нам опасне и убитачне, јереси назаренске. У питању назаренства, као питању опште нам опасности, треба да смо сви као један сложни, вољни и спремни, да се против ње боримо, а за мило нам Орпство и свето православље. Ако, у борби против назаренства, Петар, иа ма то и свештеник био, не ће или не може да врши своју дужност, то ни мало не решава Павла дужности његове, а још мање га овлашћује, да радити може и треба, против своје вере, цркве и имена, а у хатар општег нам непријатеља — заразе назаренске. Сваки на своје место, на своју дужност. Ко ју не изврши, биће му суда и црквенога и народнога. За то се не треба старати, нити за