Српски сион

С тр . 140.

„СРП€К И СИОН. "

вр . 9.

У читуљу добротвора друштвених уведена су имена иок. владике Теофана Живковића, и нок. грађанина карловачког Дане Јкњанина. Од првога друштво је имало до сад користи 500 фор., што је после смрти његове добивено распродајом његове књиге „Проповједника", ајош има на жалост велики број нераспродатијех тијех књига. А Дане Вањанин. он је таман неђе нред ностанак нашег друштва основао носебну закладу од 3000 фор.. и намијенио је на корист удовидама и сирочади свештенства наше диједезе, и та се ааклада сад налази у Ср. Карловдима. Ово је друштво учинило кораке, да се та заклада нреда нашем друштву иод управу у смислу наших нравила. Не знамо за сад, хоће ли бити уснијеха. До сад, хвала Вогу, немамо никаквог редовног издатка. Овом нриликом умољавамо редовне чланове, да Вр. 20 . М. Ц. 0. 1894. И з ј а в а. На основу решења дрквеног одбора срп. правосл. цркв. општине у Сомбору, од 2. фебруара 1894. под горњим бројем, овим се званично изјављује: да иста дрквена оиштина у ногледу уплаћених саборских трошкова и верозаконског приноса, на бившем окружном протопресвитеру, а сада Његовој Светости Преузвишеном г. Георгију БранковиКу патријарху српском, до 1882. год. до ког је времена Његова Светост сомборским окружним протопресвитером била, по тачном прегледању црквеноопштинских књига рачунских, апсолутно никиква мотраживања нема. Из седнице црквеног одбора, држане 2. фебруара .1894. у Сомбору. Мита Калић с. р. Петар Вукићевић с. р. перовођа. иредседник. Ч И Т 7 Љ А, — (| Милан Белајчеви!) иарох у Ст. Градишци, у нЈкрачкој епархији, умрво је пре десетак дана у најбољој мушкој снази. Покојннк је ночео служитн као каиелан у Беловару. Отуд је нремештен за администратора у Кобаш. Ва тим је неких 14 година био нарохом у Вршљаниди, а из Вршљанице оде за нароха у Ст. Градишку. Вио је то један од буднијих свештеника, љубитељ књнге и читања. Начитаност његова огледала се у нроиоведима његовим, па и у друштву га је ч ини .га нријатним и забавним. Покој вечни његовој доброј души 1

својој обвези тачно одговарају, јер тиме би и унапређењу друштвених интереса користили, а и нашем дјеловодству олакшали. Почасне и подупируће чланове пак молимо, да би се за овај пут задовољили овим јавним извјештајем, на да не штампамо ради њих посебнога, јер то би нас за сада, док је још премален број ночасних и подупирућих чланова, саразмјерно скупо стало.* У Плашком, 8. (20.) фебр. 1894. Миле Љубибратови^, Раде КокотовиЋ, бдагајник. тајник. Никола КосановиЂ, прото плашчански, предеједник друштвени. * За то молимо да ово прештамиа још који овострани сриски лист, а „Србобрана" молимо нарочито, јер он доиире понајвише у ове крајеве. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. - „Речник Ма^арско - Српски" израђен од нотнисаних, још се може добити код писаца или код гимназнјске унраве по цену од 4 фор. Уједно јављамо, да се и „ Српско-мађарски" део увелико штампа и да ће изићи крајем ове школске године. Благоје БранчиЈ и др. Хор^е Дера проФесори српске велике гимназије новосадске. — „Вртарски Гласник". Лист за воЛарство, виноррадарство, повртарство, цветарство, пољоиривреду, домазл-ук и разне техничке новине. Вр. 1. — Излази у Новом Саду четири пута годишње, и то свака три месеца по један број. Цена 40 новчића за годину.— Уредник је листу: изучени вбћар и нар. учитељ Јован К. БорјановнЛ, а власник ииздавач: Вртарски завод Борјановића и комп. у Н. Саду. — Дист је штампан у штампарији А. Пајевића. — 1. број доноси на 8 великих страна у квар-формату неколико лених чланака, дописа и ноука из воћарсгва, цвећарства и нољопривреде. Листу том додат је велики илустровани катало? (82 стране): семења за нољску привреду, од зелени, зеља, поврћа, кухињског биља, од дрвећа, воћа и шибља, од разна цвећа и т. д. Преноручујемо овај корисии стручни лист нашим читаоцима. I, Исказ скупљених прлога за споменик митрополиту Стефану Стватимировићу, (Наставак.) Буђановци: Д. Малетић, парох у миру 1 ф.Павле Симеоновић парох 2 ф. — Павле Станојевић 1 ф. — Јелена Берићева, учитељица 1 ф. — Јован