Српски сион

Б р. 12.

зите, љубазна браћо, као да чујемо онда нечујни глас са блажених и небесних усана Христових, где нас пита: дођосте ли са вером, са надом, у љубави?... Тешко оном који застрепи од питања тога; тешко оном, коме се очи обарају пред питањем тим. Без утехе, без наде, без снаге, сломљен и очајан враћа се тај од крста, да у немиру и неспокојству, у трзавици душе и грижи пакленој савести узрујане настави дане муке и патње душевне пустоши своје. А како је сретном хришћанину, који се небесноме гласу са крста Христова одзива вером, надом и љубави с.војом, који пред иитањем Спаситеља шири душу своју, отвара срце, признаје немоћ своју, исповеда грехе са скрушеним кајањем и топлом молитвом: да му Господ грехе онрости и да му „милостив буде грешноме"? Сетите се оправданог Митара; сетиге се његова миља и блаженства душевног, с' којим се је вратио из храма, подигнут и оправдан. Таквог миља и блаженства душевног, таквог оправдања и подизања нред Богом, желим свима вама, љубазна браћо. И за то вам говорим, за то вас учим, за то вас опомињем, за то вас молим: иазите како нриступате часном крсту Христовоме. Не приступајте му никад празна срца, без љубави; не дижите ока на њ без вере и наде; не крстите му се лажно и лакомислено; не целивајте га притворно, не молите му се недостојно. Приступајте крсту Христовоме, а то значи: самоме Христу, са вером побожности своје, са надом уздања, у љубави дела својих. Са вером у Иеуса Христа као Бога истинога од Бога истинога; са вером, да је на крсту распет Син Божји као Спаситељ света; са вером, да се без крста спасти не можемо никад, ни до века; са надом, да ће вам Христос, у име крста свога, у кајању вашем, опростити грехе грешности људске и помоћи души до снасења доћи; у љубави, која делима својим Бога слави, а ближњему добра чини, и која је вољна и стална за добро претриити сваку наиаст и искушење овога света, а жељна „шримити вениц живота, који Вог обрече онима, који га љубе". Ето, тако, браћо мила, иа да будете хришћани од ,духа и истине", да вас се „снн човечији, Господ наш Исус Христос, нс постиди", и да за њим иоћи межете увек. Јер такавкоје,

С тр . 183.

тај је узео на себе „крст свој", и може поћиза Христом, и свако ће га познати, да је Христов. II. Но, да се још бо.ље упознамо, љубазна браћо, са крстом, који нам вал>а узети на себе и поћи за Христом; који треба увек да носимо, како би били у Христу и са Христом, а Христос унама; те како би дошли до венца славе своје, а то је, до спасења душа напшх на ономе, али и до задовољства душевног већ на овоме свету. Крст, којега је дужан истинити хришћанин узети на себе, крст је од крста Христовога. Не тако велик, не тако тежак и мучан; али увек крст вере, наде и љубави; крст истине, нравде и добра; крст борбе против свакога зла; крст истрајности у борби тој; крст добродетељи и врлина; крст еветлости нротив мрака духовног ; крст победе душе над страстима тела. Не тако велик, тежак и мучаи, као што је био крст Христов, крст голготски. Јер крст Христов доказао је, да Христос ,,ваистину беше Син Божји"; а крст наш ваља да докаже, да смо ваистину ноклоници крсту Христовоме, да смо ваистипу последоватељи Исуса Христа; слушачи и творци дела учења Његовога. Крст Христов сиасао је цео род људски, откуиом својим за грехе свију нас; а крст, којега ми имамо узети на себе, ако га понесемо и „до краја," донесемо, спасти ће душу појединца, као откун за грехе његове. Крст Христов обливен је био крвљу, окупан мукама у смрти Христовој а наш крст треба да је окићеи и украшен само добрим делима нашим, у вери, нади нашој у Бога, у љубави Богу и ближњему. На крсту Христовом видимо трнов венац и гвоздене клинце; а на крсту нашем божанска слова, небесне речи: „Љуби Гостда Бога свога свим срцсм, својим, и свом, душом својом, и свима мислима својим, а ближњсга свога као сама себе ,,Да не убијеш; не чиниш тгрсљубе; не украд&ш, не свеђочиш лажно. Поштуј оца и матер". „Што хоЛете да чине вама људи, чините и ви њима". „Лраштајте ако што иматс на- кога"; „да имате љубав међу собом". Ето, љубазна браћо, то је крст наш. којега на себе узети морамо, ако хоКемо, да за Хри-

„(Ј-РПСКИ СИОН."