Српски сион

и1Т. (~*Ј I .

Овогодишњи исказ не само да нам не разгони прошлогодишњи јад у панчевачком протонресвитерату, него га још и умножава. Нема у њему ни цифре, која би нас бар охрабрити могла, ма којом појавом лепшом и утешннјом нрема прошлогодишњем исказу. Вишак рођених ирема броју умрлпх је тако незнатан (16) да се он увек пре губитком него добитком назвати може. Општи број душа, истина, већи је са 192, него у г. 1893.; но кад се у обзир узме, да се тај број умножио досељавањем, а не прирастом рођења', а тек само са 15 предаза у православље, онда нас та нојава не може баш ни мало утешити. Али нас за то број назарена тим више и јаче удара, к'о ножем посред срца, и српског и православног. У г. 1893. помножио се, наиме. у нротопресвитерату нанчевачком број назарена са 100, речима: са.једнож стотином однадника и блудннх, залуталих синова, за, којима. иравославна Христова црква тужи, са којих је у панчевачком протоиресвитерату Сриство са 100 душа већ у г. 1893. слабије. У Старчеву (6), Брестовцу (3), Плочици (4) и

Јарковцу (17!) појавише се иазарени, у неким местима, као Омољици (5), Баваништу (6), Црепаји (10), Фаркаждину (9), Ченти (12), Сакулама (38!), Опаву (7), и Севкерину (32!) умножише се; дочим се у Новом Селу (7), Ботошу (4), Перлезу (2), Идвору (29), Баранди (К ■) смањише. Молимо браћу свештенике из тамошњих иарохија. да нас известе о узроцима и мотивима како одпадништва из православља у назарене, тако и новратка из назарена у иравославље. Нека о томе наиишу извештаје у обллку дописа, на ћемо их штампати у листу. И то ће онда допринети проучавању назаренског нитања, које код нас ностаје све заоштреније, а пред ко.је ћемо, чини нам се, што пре морати изаћи „груди у груди". Па зар без оружја?. .. Г. проти Сави Стојшићу и ове године нека је хвала и част, што се са исцрпљивијим нодатпдма одазвао. Добро би било, да у свој исказ уврсти број незаконе деце иосебно, а број законо рођене деде носебно. То би требала учинити и сва остала браћа у својим исказима, јер је лотребно знати и о броју незаконите деце колико их је. И то би нам била можда — лекција и студија. . . . Ур.

Б Е Л Е Ш Е Е. — (Списак српских прав. парохија и народа у протопресвитерату вел.-кикиндском за годину 1893.) По добивеном званичном сумарном списку било је у протопресвитерату велико-кикиндском 1893 године: 17 пароха, 3 нарох. администратора, 11 сномоћника и 2 ђакона; свега дакле 33 свештеника. — Па/рохијалних домова било је 12, активних сесија 3 2 г 1 2 , а залишних сесијч 7. — Православних домова било је 13.334, брачних иарова 15.736, удоваца 1000, удовица 1526. — Ђрој душа износио је: 33.997 мушких, 33.441 женских, укупно 67.438. — Међу овима било је 277 пазарена. У течају год. 1893 родило се: 1645 мушких, 1495 женских, укунно 3140; а умрло је: 1243 мушких, 1240 жеиских, ук }'НН0 2483. — Ђепчало се у год. 1893 нравославних 599. — Смешаиих бракова било је 5. — Дакле прираст душа рођајем износио је у в.-кикиндском нротонресвитерату у 1893 годиии свега 657 душа. Ово је нешто утешнија лојава него у нанчевачком иротонресвитерату. — (Депутација представништва града и вароши Новог Сада) ноклонила се дана 9. априла о. г. изабраном и нревишње нотврђеном Енискону бач-

ком г. Гермаиу (кшчиАу, у Карловцима,- нод нред• вођењем градоначелника новосадског г. ПоновићаПеције, у намери, да га иоздрави као еиискоиа бачког и првог суграђанииа свога. Варошко представнпштво новосадско до сада је и иисмено већ честитало новоизабраном г. енискону. Честптао му је н новосадски велнкп жупан г. Флат. Варошко иредставништво иовосадско већ је решило, да ће и при посвећењу изабраног еиискона бити својом денутшрјок застунљено. Овакиој и оволикој иажњи нрема изабраном г. епискону бачком, радује се и он, радујемо се и ми као нравославии Срби. Таква нажња је акт учтивости л васллтања; она је не само акт куртоазије него н доказ, како се достојно цени и уважава достојанство епископа и сриског, а са чије стране? Са стране иноверног варошког нретставништва и великог жуиана. А каквог је до каза о свему томе и о себи дала- сриска нравославна црквена онштииа у седишту еиископа бачког ? 0 томе најбоље сведочи — њезино ћутање. — (Опширнији извештај о току и раду општег митрополијског збора) не доносимо, јер иисмо ради. да рефлексијцка, које нри томе не бн могли избећи, о појединим моментима нре збора, вређамо осећаје,