Српски сион

Бр. 16

— (Избор учитеља у Бршцу.) Српска правослаина црквена ошптјша вршачка изабрада је 30. жарта о. г. за овоје учитеље Мцту Елицџпа, учнтеља у Черевићу, и Ђорђа- Врашоваџа , учитеља у ОрЈгонату. Ч И Т 7 Љ А. — (Јереј Димитрије Милошеви!) ?"</'»•" у Чобаџцу (близу Сентандрије), члан консисторије и административног одбора еиархије будимске, иреминуо јс носле кратке и тешке болести у 81. години св.ога многотрудног свештеиичког живота 5. (17.) априла о. г. у Будиму, куда је лека ради отишао био. Из Будима је 7. (19.) априла нре подпс допесен у своју парохију у Чобапац, где је тај исти дан носле подне око три сахата уз велико саучешће нашег и ииоверног света у Чобапцу на српско-иравославном гробл>у сахрањен. Покојник се родио у Сентандрији 1813. год. Свршио је гимназију и философију у Коморану, Ђуру и Трнави. Богословске науке иак учио је, — са још петорицом другова који су већ давио изумрли, на двору блаженоуиокојеног Еииекопа Паителејмона Жнвковића, у Сентаидрији, који га је 1839. год. за ђакона и рукоположио. За иресвитера јс рукоположен био од Епископа Платона Атанацковића 1842., који га је тада на иарохију Чобаначку одредио, у којој је до своје смрти, као ваљан слуга винограда Госиодњег иреко 51 годину верно и честито дужност -своју вршио. Оп беше Нестор свештенства еиархије будимске. Црвеиим појасом одликовао га је још Еиископ Платон Атанацковнћ, и од тога времепа је иепрестаио асесор консисторијални Са свога леиога гласа и умилнога иојања, са своје л.ункости и реткога гостол.убља, свугде је радо чувеи и виђеп био. Беше он певац па гласу. Покојник је био ваљан и образовап свештеник. Говорио је осим свога матерњег језика још: латииски, мађарски, пемачки и словачки. Врлииа скромности красила га је, —почем је више пута позиван и на друге бол>е парохије, ал ои иије хтео свога Чобаица остављати, — ма да је Чобаиацједна од иајелабијих парохија —, већ је до смрти своје, скоро 52 годиие у њему верио и ваљано провео и Богу и иароду послужио. Па као своме најстаријем и облЈубл >епом брату у Христу похитало је околно свештенство, да га опоји и до вечне куће испрати. Ца опелу чиноначелствовао је најстарији иа-

С тр . 253. рох пештански, Симеоп Костић, уз асистепцију пароха каласког Копстантпна Пнколића, пароха сеитандријских Корнела Чупића и Јоваиа Начариза, јеромопаха Адријана Станишпћа, и пароха номашког Ђорђа Голуба, којем је опелу, како наша тако и иповерпа околна интелигепција са многобројиим народом и дотичним иновсрпим евегптенством из околпих села ириеуствова^иа и покојника до вечнс куће испратила. Са нокојником се опроетио у цркви јереј Т>орђе Голуб, нарох помашки, у згодној беседи. Покојника оцлакују два сина, Гаврило и Арсен, са зетом му, парохом оетрогонеко-вацким, Емилиј аном VI у пи ћ ем. Нека је вечна уепомепа чеетитом и ваљаном старипи нашем, јереју Димитрију Милошевићу, И лака му црпа земљица била! Г. И з ј а в а. Поштовапи господипе уредниче! Молиж Бас, да би имали доброту у цењеии лист „Срнски Сион" уврстити следећи Исправак: Мој цењени пријатељ, пречасии госнодин . /. ЂогдановнЛ, сада нарох вараждшгски, ггишући у 13. броју „Српскога Сиона" чланак: „Љтурђуја пређ.е т освсИсних шрова", навео је у нрижедби свогачланка пзмећу осталог и ово: „У жојој бивгаој ггарохијн нисам затекао тог обнчаја — да се свршавала лггтургија нређеосвећешгм дарова, — Стари л.удгг су ми причали, да је тај обичај посгојао тада, кад је у то.ј нарохпји било 2 пароха, али од .жаћарскс буне" не сећају се, да је ггосле кад бггла нређе освећена служба служена." Ово, пгто је жој ноштованн прнјатељ госп. Л Еогдановић навео, ггије 1га истини осн.овано, јер онгг, којп су жу говорггли, да, нређеосвећене лптургије у његовој бггвшој парохији ггије било од „жађарске бугге" до његовог доласка, иису иу истипу казали. За време жога службовања у истож жесту. а то је од г\ 1881—1884, свагда је средож м ггетгсом ув ускршњи ност свршавана нређеосвећена литургија, и ја се чудим, да од толико још и данас живих људи нико се не сећа те литургије. Оволико у хатар истине. Прижите, госнодине уредниче, уверење жог особггтог поштовања. У Рсљеву 31. жарта 1894. Ф. Милошеви$, протојереј и про®. богооловије.

„СГПСКИ СИОН."