Српски сион

Б р . 21.

СИОН."

миомирис из кадионице златне и благопријатност воштаница многих; чујем глас добрих пастира, па је угодно души мојој; видим православија благочеетије, па му се радује дух мој! Гледам и тешке јаде и голема страдања; гледам црну ноћ страха и ужаса, гоњења и бежања; видим мрачие горе, у које народ склања светиње своје; видим сгудеи камен, на коме Србин за спасење своје Богу се моли, и оне пољане, и она губилишта, на којима издишу мученичком славом овенчани борци за крст часни и слободу златну. Па та слика, та драгоцена слика, која је на срцу свију нас живо исписана, та мила и часна сеп врлих предака наших, којима свима пека је слава и хвала, нека је част и поклоњење врлинама и заслугама њиховим — крепи дух мој, бодри ме и одушевљава за рад Архијерејски, који сам већ ире свога овамо доласка, већ одмах иосле посвећења свога за Еиискоиа Вашега, сретно н отпочео. Отпочео сам и наставићу га у духу своје цркве, а путем правде и законитости! А кад споменух она славна и часна, тешка и мучна времена цркве наше, како да се пе сетим Вас, љубезна моја чеда духовна, Вас, некадање паде и узданице оних истих прослављених предака Ваших, који добрим духом својим ствараху и иодизаху, живљаху и умираху за срећу и будућност милога потомства свога ; како да Вас са очинским и Архипастирским осећајем својим не загрејем и ие замолим, да најбрижљивије пазите и у нези срца свога храните светиње завештане Вама духом и муком отаца Ваших; како да Вас не прекрстим крстом светим и не обвежем именом светитеља, споменом мученика, чашћу имена и живота Вашега, па да будете свагда верни и одани синови свете напте цркве православне, да својски пригрлите и приљежно одржавате свете установе, обичаје и све лепоте н.езине, чисте и неповређене ; како да Вас не запојим духом и иауком свете вере нрадедовске, вере православне, па да верно и пожртвовано служите драгој отаџбипи својој Угарској, да привржено и чврсто стојите уз превишњи престо помазаника Божјег, Апо-

столскога Краља нашег, и да љубак имате међу собом а и према овом престолу Архијерејском, овом светом аманету побожпих и родољубивих праотаца Ваших ; овом истииитом залогу духовне снаге и живота Вашег. Све Вам то на срце и на душу стављам ; а ја не имајући никога и ничега, што би ме од узвишеног задатка мога одстранити и отуђити могло — сав ћу припадати Вама, свима Вама без разлике, да свима све будем по силама својим. А што још нисам споменуо од онога, што бих Вам све рећи имао — учинићу то у своје време и у засебној речи свештенству, учитељству и народу, сваком својом речи и својим нагласом. I! мимо тога биће времена, да се посаветујемо и поучавамо, да се исправ.љамо и упућујемо, кадгодто нужно буде. Ово је само један свечан, мио тренутак, у коме се састасмо, упознасмо и поздрависмо ; само једна топла реч, / којамиизиђе из срца раздраганога под благим утицајем првога мога с Вама загрљаја. Хвала Вам, хвала љубави и оданости Ваптој, са којом ме дочекасте и примисте; хвала срдачности Вашој, са којом ме поздрависте! Ја живо осећам изражене ми тонле '<|;ел,е Ваттте, ја добро појмим наде и поуздања Вапта у мене, и ја их прихваКам и у срце Своје полажем као залог јаке везе моје с Вама. Хвала и поштованим заступницима и нредставниципа земаљских власти и области, као и домаћих савероисповеди, који ме предусретљивошћу својом задужише и утврдише у свагдањој готовости мојој, да у добром одношају и споразуму с њима заједнички делујем и ревнујем за, благо заједничке наше миле домовине. А Теби, предшаствеиику и негдањем добром старешини моме — блажеии владико Василијатте — који си са доброте своје уживао љубав и овога клира и народа — нека је мир и покој благој дупш Твојој, и част гробу Твоме овде! Па сада будите утјешени и благословетти, л.убезни моји, и понесите са овога састаика нашега породицама својима и свима онима, који даттас овде бити не могоше, Архијерејски благослов и поздрав мој, са којим пребивам у Архијерејеким молитвама,