Српски сион

НЕДЕЈШ ЛИСТ ЗА ДРКВЕНО- ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЈШЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОЛ СВЕТОГ СИНОДА. власник: * угедшци: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић. ...ТТП У Новом Саду у недељу 21. августа 1894.

ПАПИНА ПОСЛАНИЦА.

II. оеланица напина вели, да нае ,.пе (1гјеН уеНка гшШча,: с!арасе, ако не§4;о оЛихтев... и ауети ве о84а1от 81агето". „Ово1)Ка 1 §1а ?па 1оека гагтјпсе Нсе 8е рпта4а птвко&а раре"! И по томе се види, колико је напи иначе до осталих догмата његових, а колико до примата. Он би прегорео све, само да признамо иапу. Нешто би осЈихео, нешто дозволио, „§1аупи 1оски" задржао и нама наметнуо, па ето јединства. КраСота! Нама то изгледа као нека трговина са догматима и са цргсвом Христовом. Јер нама је сваки догмат, којега је установила црква Хрпстова, на својим васеленским саборима, — божанска светиња. Ми ни један догмат не напуштамо, јер сваки је догмат наше цркве догмаш Хрисшове цркве, у којој су и римљани билн до оцепљења а који су догмати

баш до оцепљења тога установљени и обвезним за целу цркву утврђени. Догмати нису питања компромиса, а још мање трампе и трговине. Код нас нема ништа „о8о1П1а 1 §1аупа- ; ; сваки је наш догмат светиња, јер сваки је — исшина Хрисшове цркве. Ми верујемо и данас у оно, у што је веровала цела Христова црква. Ни јоте нисмо томе ни додали, ни одузели, ни изменули. Учинити ма које од тога трога, не можемо ни од данас. А да не учинимо, то је захтев исшине, којој се источна Нравославна црква удостојила бити чуварицом. То је божанско обележје, којим се православна црква ионоси, у пуној свести о томе, као исшинита црква Хрисшова. И ко нризна истину, која се неоскврњена и цела чува, ево пуних већ деветнаест векова, у иравославној цркви, добивена и дата јој од божанског Основатеља њезинога; предана јој од св. Апостола и црквених Отаца; у аманет јој