Српски сион

С тр . 562.

У пређашња времена, у Грчкој и Руској дркви не беше рпредељена количина тих миомирисних ствари. од којих се правило св. миро. Употребљавале су се обично домаће ствари. Из неких сгарих рукописа се види, да се у иређашњим вековима уиотребљавало око 50 ствари за прављење св. мира. За Катарине II. скраћен је у Русији број тих ствари на 25. Данас се пак у Русији употребљавају ове ствари за прављење св. мира: на> 20 пуда (320 килограма, јер 1 пуд износи 16 клг.) дрвенога уља меће се 2 пуда (32 киле) стиракса (81угах са1ат =; сок од неког мирисавог дрвета), тамјана (простог, белог и црвеног), мастике, сандарака (ЗагнЗагас), руаоганог двета, босиљка, белог љубичиног корена, имбирског корена (Ка(1Гх 2т§1ђепв), иријског корена (Ка<1. Јгчз Догеп1.), калоанског корена (КасИх да)ап§ае), кардоманског корена (Зет. сагсЈатап), перувианског балзама (Ва1з. решуаап), терпентинског венецијанског балзама (ТегеђшШт уепе!.), мушкатног уља (о1. ипс. тозсћа!.), бергамовог уља (о1 ћег^атаИае), лимунова уља (о1 с11г1), лавандуловог уља (о1. 1ауап(1и]ае), каранфиловог уља (о1. сагуарћШоп), уља од богородичне траве, рузмариновог уља (о1. гозтапп), лигниродинова уља (о1. Н§т КћосШ), ружичног уља (о1. гозагит). канеленова уља (о1. статат), мајоранова уља (о1. тајогапае) и уља од иоморанџе (о1. аигапћог). Сем тога, за варење мира употребљава се бело лисабонско вино, но оно не улази баш у састав св. мира, већ се употребљава, да се за време варења мира нрепречи, да миро неби кипило, или да се неби уља и друге ствари исушиле. У Русији се у данашње време вари миро само 'у два града, Москви и Кијеву. Но оно се може варити и у другим градовима, и у другим митрополијама. Кијев снабдева са св. миром све јужне руске еиархије. Казани (котЛови), у којима се вари св. миро, у Русији су од сребра и изнутра позлаћени. Такођер су и сви сасуди, у којима се чува св. миро, од сребра и нозлаћени.

Већ од крстопоклоне недеље, уз часни пост, приправљају се сгвари, које су нужне за варење св. мира. У понедељак страсне седмице налазе се већ све ствари у палати, где се вари св. миро, а сутра дан се порано иочиње варити. Митрополит шкропи св. водом ствари и сребрне котлове, у које се по том мећу ствари. Затим сам митрополит ложи ватру под котлове и започиње да чита еванђеље, које после продужи свештенство. Докле год се вари св. миро, читају се непрестано еванђелија. На велики уторак се улива вино и варење се наставља и у среду. Тако сварено миро се улева у нарочите сребрне сасудс, а кад се стине, улева.ју се у њ' мирисна уља. Међу тима судовима се налази „алавастар" с пређеосвећеним св. миром. На вел. четвртак митрополит, праћзн брујањем звона и појањем успенскога тропара, улази у палату, где је миро, а пошто ту окади „алавастар" и друге сасуде, даје их свештенству и иде у цркву, па „алавастар 1 ' по.стави на жртвеник а друге сасуде око њега. При иренашању сасуда поје се Духовски тропар. 0 великом входу износи се „алавастар" и други сасади из олтара пред св. дарима, па се алавастар поставља на престолу, а сасуди унаоколо сваки на своје место. После освећења часних дарова, сасуди се отварају и при узгласу „и да е8д8тх /иииости келнклгВога" итд. митрополит у трипут благосиља сваки сасуд. После тога се прочита молитва, одређена за освећење св. мира; нрочита се са сагнутом главом и друга тајна молитва, носле које митрополит по ново благосиљн св. миро трипут и сасуди се затварају. После црквеие службе носи се освећено миро,. уз појање 44. псалма, у иосебну одају, одакле се разашиље потчињеним црквама. Ето то је церемонија варења св. мира у Русији Св. миро се не вари сваке године, него само тада, кад се појави потреба т. ј. кад нестане старога. У Ђаџаждину. С бугарског иревео Ј1. Богданови^.