Српски сион

Б р . 39.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 613.

РУКОВОДСТВО ВИБЛИЈСКОЈ ИСТОРИЈИ НОВОГА ЗАВЕТ1 —ооОдио четврти. Дјела и учење Иеуеа Хриета од друге до треће паехе. (Наставак).

осљедње се риЈечи тичу искључиво апостола, као пророка новога завјета, и за тијем отпоче Христос да објашњава њима њихов по.зив и положај у свијету. „ Ви сше со земљи " каза им он. „Ако со обљушави (како се то опажа на сољанијем шљокама у Мртвом Мору), чим Ке се осолгти ? Она ве& не ~Ке биши ни за шшо, осим да се иросте па иоље и да је људи погазе" (како чинише са бљутавом соли код храма, гдје је избациваху и посипаху њом, у мјесто песка, стрмине на гори, на којој бјеше храм. да може народ и свештеници лакше ходити по кишном времену). Но апостоли су нешто више него ли је со земљи Они су „видјело свијету", које се губљаше доселе у тами религијознијех и нравственијех заблуда и за то морају они да стоје на видику свима, као град што стојаше на врхунцу горе (Сафед, који се јасно виђаше са горе блаженстава, јер се уздизаше 2.650 стона изнад мора), који се не може сакрити ничијем оку због положаја свога. Тако исто „ниши се ужиже свијеЛа и ме~Ке тод суд, него на свијешњак, ше свијешли свима ко<ји су у куКи. Тако да се свијетли ваше вџдјело тред људима, да виде ваша добра, дјела и славе оца вашега који Је , џа ■ иђбесима". Учење то не. : могоше а да не ;; поразц сдуигатеље својом пеобичном узвишенопЉу, и њима, који ,се навикошо да слушају суходарно и без свезе, учење равинско,, мсгаше ,оно изгаедати (М;свпј|!м цовијем учењем, крје као да рушаше

(.•тарп закшг Ј

) д

С КОЈИЈвМ

до седе

јУ.сро,.. скмпчан сав ;кнвот изабраног .народа. Хрцстос миазп чд.чах па лпцима њиховијем ^ : ^ра^ {)Г ,з,а^у^е уДц/јЕаднин^н^цК^чно ра„јДе г ; ;1 и^,с^^| Т ,рје,че,:,ј^|^ <да дошт ,да тчквчунм закон >.< (као ,в.и1пе проиовједнике и тумаче закона), нијесам д«ша*> дч 1«1К<!<1/)нм. /«'г<1 да кскуинм." ^акон Ј8 „мрраДДШ^тИ), ф г] срј д^рзи,- ( рврјрј , 8 цШ1 # е расвијем гЗДЖе^љДо#' једну , заповијед његову,: т ц§јмањџ■ надтЛе.це у цајн-шву //у.чТгг:/,•(/.«('•'.. Учител.п љиховп. ноказујући се ревносрима у очувању закона п

хвалишући се праведношћу, покварише у суштини сав унутрашњи смисао закона. Обредне ситнице, које они измислише, испуњаваху врло строго, као н. пр. очување прописа о суботи и чистоћи. У погледу чистоће дођоше најгорљивији фанатици фарисејства до врло чуднијех закључака држећи да постаје човјек нечистијем, ако се дотакне свитка св. Писма, јер бајаги могаше нотјецати пергаменат или кожа, на ком је нанисано, од нечисте животиње, а држа.ху чак да је то исто, што и дотаћи се трупла, које оскврљаваше, по закону, човјека. А у исто доба гажаху ти учитељи безобзирно сваку праву праведност, која иђаше упоредо са испуњавањем узвишенијех нравственијех начела законскијех. Да што јасније изнесе мисао своју, испореди Христос многа мјеста старозавјетног закона, како их протумачише ; књижевници и фарисеји са узвишеним начелима новозавјетног царства. ., Чулн сше како је. казано сшарима: не убиј, јер ко убцје, биКе крив суду I" Књижевници и' фарисеји протумачише тај закон у г буквалном, тјесногрудом смислу човјекоубијства; али у новом царству доби закон тај шири и дубљи смисао и простире дјелокруг свој на моментани, напрасни гнијев, који може постати извором мржње са свијем њенијем паем посљедицама, п на све ружне ријечи,

кој« .понижаваЈу човЈечиЈе достоЈанство, као рака или безумни. У новом царству кара закон тај не само руку, која учини убијство, већ и срце које гаји ма какву мржњу, из које може понићп погибељан плод. И зато не мож.е чак да буде примљен дар принесен Богу на жртненик. док се срце сасвијем не очисти од свакога, зла. За тијем :. „чулм сше како је казапо сшарима: нр чини ирељубе." Равини ,су схваћали и тај закон у смислу буквалне прељубе, цуштајући иначе свакоме на вољу, да уга 1>а на снаку руку своме тијелу. По закону новог царства кораше ,р,е, гријех опет у његовом и?..врру — у срцу, и он о,су|иваше, ако ли човјек тек мишљаше о чему што је незаконито, саму