Српски сион

МАТЕРИЈАЛИЗАМ И ВЕРА.

По немачком и руском прерадио Сава Теодоровиб, ирофесор и катихета у кр. вел. реалци. (Наставак).

Полазећи даље у критиковању материјализма, сретамо питање које се нагаем мигаљењу и нехотице намеће: откуда зна материјализам, да у опште имаде ашома? Путем искуства и чулног осећања не може до те претпоставке доспети, јер су атоми — као гато сам вели — најситнији делићи твари, који се не могу растезати нити делити, те се по томе ни чулном проматрању не могу подврћи. До те иретноставке могло би се дакле само путем мигаљења доћи. Но материјализам баш иориче све, гато се не да чулима осетити и гато се фисикално не да измерити. Тако материјалиста Фогт вели: „Са границом чулнога искуства поставља се граница и мигаљењу" (Коћ1ег&1. и. "Шббепвсћ. стр. 108.). Исто се тако изражава и Молегаот: „Сво познање је чулно"

(Кге181. <1е8 Бећепв стр. 387.); а на сличан начин, само у извесној варијацији пзражава се п Фајербах: „Само објекат који чулима подлежи, или само оно, гато је чулно, то је у истини стварно". — Тако се материјализам већ при првом покугаају, да се научним путем оправда, заплеће у очевидна протусловља са својим сопственим начелом, пошто он само оно као стварно узима, што се даје чулима осетити и уједно оно, гато се чулима не да приметити, као основ свему бићу нризнаје. С тога и један од самих представника материјализма, Вирхов, налази се ирисиљеним, да призна: „да је цела наука о атомима проста хипотеза и питање је еда ли ће се моћи трајно одржати и да ли даје задовољавајуће решење у погледу на свет". (АгсМу Гпг ра1ћо1. Апа1:от}е IX. с. 12.)

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ДРКВЕНО - ПРОСВЕТНВ И АВТОНОШНЕ ПОТРВБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МПТРОПОЈШЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власник: * уредници: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић. 111111 У Новом Саду у недељу 23. октобра 1894.