Српски сион

С тр . 748.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 47.

новембра) о. г., пресветлом Господину Дпнилу СтанковиЛу , иредстојнику кр. хрв. слав. далм. земаљске владе одељења за унутарње послове, премплостпво поделити достојанство правог тајног саветника. Велевредном иодиредседнику нашега саборског одбора, узорноме борцу, за истину и право, са сабора нашег од 1892; дичном сину српског народа, са чијег чела светлост нада и на народ му, — и иоводом овог нревишњег одлпковања — кличемо радосно н поносио: Живео! А да и наши чптаоци виде, како је цењен и уважен преузвишени Господин СтаиковиЛ, и каквом мером цене признат у круговима, који га као подбана ценити могу, доиоснмо речи, којима га је поздравио сам бан гроф Кун Хердервари при честитању одликовања му: „Преузвишени господине! Велецењеии ирпјатељу! Превишње именовање Ваше за правог тајног саветника Н>ег. Величанства даје ми нреугодну нрилику. предајућп Вам на то иревишње именовање односеће се декрете, да Вас овде нред лицем сакуиљеног целокупног чиновништва и особља земаљске владе у тој новој части иоздравпм, да Вам од срца честитам и да израза дадем радости над одликовањем, које Вас је милошћу нремилостивог нам владара запало. У првом реду заиало Вас је то одликовање за особне врлине Ваше, за јавни Ваш рад, који је 1Бег. Величанство признати и наградити хтело; но запало Вас је то одликовање у досгојанству и части, које је .једно од најодличнијих у земљи, у части нодбана ових краљевина, које ако и не носи више званично то име, али му је важност може бити и већа, него ли је икада била. Ево другог разлога радостн. Но одликовани сте и у својству чиновника, на челу којих толи одлпчно место заузимате. Моја пак особна радост је тим већа, што тим одликовањем Вашим видим награђена мужа, којн мије у части, што ју обнашам уз бок стајао, а кому имам захвалити, да ми је мудрим, бистрим, мирним својим саветом олахкотио тешку одговорност, скончану са мојом задаћом. Но ако сте мени помогли, и ако сам Вам за то захвалан, мислим да том Вашем одликовању има да се радује и радоваће се и цела земља, која с поносом може у Вас гледати, у мужа, кога је Свемогући Бог необично обдарио духом и способношћу, и који си је стекао знања, као мало ко, а увек га је улагао у добробит опће и Јавне добре ствари. Сви, који Вас познавају, знаду добро, да сге на сваком месту, камо су Вас на то овлаштени носгавили, да сте свако управо узорно испунили на част и дику превишње службе, те да сте уз по*

штено и ненристрано мишљење знали удесити Ваше деловање- тако, да сте љубезљивошћу и пријазношћу својом свакога задобили, па тако осигурали си уз онће поштовање и љубав такођер приврженост оних, с којима сте у додир дошли". Превишње одликовање преузвишеном Г. Станковићу благоизволело је поздравити срдачно и 1Бе гова Светост, преузвишени Господии Патријарх срнски Георгије. — (Манастироки приходи.) У уводном чланку 132 бр. „Браника" тврди се: да у погледу манастирских прихода и користи од њих за просветне цељи. данас није ништа боље, него што је било нод натријархом Анђелићем. Тврди се надаље и то, да манастири од године 1889 — 1893 нису скоро ништа уносили нп у манастирски фонд. него су се још крњили ирнходи тога фонда. Ове су тврдње неисправне и неосноване, а потичу, сигурно једино, из непознавања нрво: нрихода манастирских; друго: из непознавања, употребе тих прихода на опште цељи; и треће: из непознавања детаљних рачуна манастирског фонда. Познавање пак свега тога утврдило би и доказало факат сасвим противан горњој тврдњи; а наиме: да се, за време владавине данашњег св. Патријарха манастирски приходи не нриметно, него очигледно све више и више употребљавају на онште просветне цељп и на иодизање манастира. У једном од наредних бројева ћемо то и доказати. — (И опет велики збор утарских католика.) У старој престолпици угарских краљева, у Столноме Београду, одржан је такођер велики збор угарских католика. Збор је одржан у цељи, да се организује јака иародна католичка странка нротив црквене нолитике данашње владе. Та странка ће радити на томе. да нознате црквене • реформе не задобију највишу санкцију. Посталу ли законима, странка ће радити, да што пре законима престану бити. Акцију угарских католика беснримерном истрајношћу руководе грофови Фердинанд Зичи и Михаило Мавро Естерхазп. Збор католика у Столноме Београду поздравио је брзојавно и сам надвојвода Јосиф, и зажелио му уеаеха. А то значи: много! Ми Срби у Угарској немамо, истина, Зичија и Естерхазија, али за то нас је удес усрећио са кепецима, који из мишијих рупа, да скрију своју слабост, „мртвим сном" беде оне, који као запетапушка чекају, да и но четврти пут нођу у одлучну борбу против злокобних рефорама.