Српски сион

НЕДЕЈШ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЈ10ВАЧКЕ. • СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИВОДА власник: * уредници: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић. У Новом Саду у недељу 18. децембра 1894.

ПОЗИВ НА џОржки Сион" 1.е скоро да уђе у своју У. годину. Не ћемо се ни хвалити ни кудити. Књигајету, рад „Српског Сиона" је пред читаоцима, и — њихов је суд. Тај суд треба да буде нозитиван и иегативан. Суд о ономе, што је у листу, и о оиоме, што у листу иије било. Одговорност аа прво примамо па себе; одговорност за друго пије и не може бити на уредништву. Лист, као што је „Српски Сион", треба да је огледало целокуппе радне спаге раденика, који су но своме положају позваии и дужни, да иа љему раде. Ако то огледело пе издаје увек слику, каква би несумњиво доказивала вредност наше укуппе радене снаге, пе може се за то, не може бар оиравдано, одговорност срушити на уредништво. Уредништво је сво.ју дужност врпгало Да су је врпшли сви, који

ПРЕТПЛАТУ. су нозвани да потпомажу радом својим, и иначе моралном нотиором, овај лист, ми би и данас већ задовољни били са позитивним судом о њему. Тежина, пак, негативног суда о њему, пада на оне, који нису радили, пи колико су могли, ни колико су радити требали на овоме листу; и иа оне, који га својом моралном нотпором потпомагали нису, а потпомагати га беху обвезани. Ако у г. 1895., и будућим годинама, буде друкчије у ошнте, код нас, са схваћањем и вршењем дужности, биће друкчије и са „Сриским Сионом." Ми верујемо да ће друкчије, и то на бол.е, и бити; јер верујемо, да ће време и прилике, у којима живимо, многога уверити о ис/гини: да се радом до нечега долази; да с^'.б-ез рада никакав напредак постизавати/^еда и да се неизвршавање дужности /взд