Српски сион

С тр . 832.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 52.

оуде друкчиЈе у опште, код нас, са схваћањем и вршењем дужности, биће друкчије и са „Српским Сионом." Ми верујемо да ће друкчије, и то на боље, и бити; јер верујемо, да ће време и прилике, у којим живимо, многога уверити о истини: да се радом до нечега долази; да се без рада никакав напредак постизавати неда и да се неизвршавање дужности кад тад љуто освети, као што се и спречавањем добра жање зло. . . . Но крај свију потешкоћа, с којима се „Српски Сион'' сретати морао, он је, арсма нашим приликама. ноказао снаге да се одржи; освојио је себи ираво на опстанак. „Сриски Сион" је својим, и доданашњим радом, упознао са собом кругове и изван нашег народа; а познају га добро већ кругови у нашем народу. 0 њему се води рачун; и то је једна велика добит, на коју „Срнски Сиои" може са задовол.ством да рачуна. А с тиме ће рачунати и поштовани му читаоци. Пође ли за руком „Српском Сиону" и његовом уредништву, да око себе искупи раденике, који ће хтети, сшалном својом сарадњом, прегиути око напретка јединог нам богословско-црквеног листа, и јединог органа митрополије наше — ма у којем

С Т Е Ч А Ј. 196 1-з На уиражњено учитељско место српске комуналне школе овим се стечај отвара. Плата је у готовом новду 400 Форинатаа. в. Осим тог 6 хвати тврдих дрва од којих се и школа грејати има. Изабраном учитељу у г строгу дужност ставља се у местној св. дркви у десној певниди редовно појати. На то место могу само они компетовати који су препарандију свршили и испит из мађарског језика иоложили. Молбенице нека се најдуже дд 15. јануара п. р. 1895. пошадву председништву школског одбора српске комуналне^школе станчевачке. / 15. децембра 1894. год. Ш Председништво. С Т К Ч А Л. 195 3 - 3 отвара стечај на уиражњеио место

правцу програма његовог —, биће то од несумњиве и стварне користи како за црквено - богословску нам књижевноет и црквепе потребе, тако од несумњивих и стварних последица и за иравилно развијање наших народно-црквених автономних одношаја и потреба Да пак то узмогне бити, зависиће много и од ноштоване читалачке публике, која је позвана, да својом претплатом, и уредпим плаћањем исте, пружи овоме листу средства материјалног, како би се шрошак око што бољег уређивања овога лисша иодмирити могао. Све што је бол>е и скушве је; а да се већи трошак поднети може, мора бити и обилнија нретплата. Буде ли обилније претплате, и уредније, биће и већег права иа нотраживање од уредништва. Администрација „Српског Сиоиа" најучтивије моли пречасно свештенство, славне српске нравославне црквегте онштипе и све пријател»е овога листа, да му обнове и удвоструче претнлатнике; а, уредииштво обећава, да ће све учинити, што му на расположењу буде стајало, да „Срнски Сион", према своме програму, поштоване претплатнике и задовољи. Уредништво и Адмнниствдија „Свпског Сиона,"

учитеља српске народне вероисповедне четвероразредне школе у Чобанцу. Плата је у готовом новцу 340 Фор. а. вр. а и штоларни приход износи до 20 Фор. Осим тога 4 хвата тврдих дрва, стан у нарави са вртом од 437 Изабраном учитељу спадаће у дужност све законом прописане предмете у школи иредавати, иовторну школу држати и у цркви свагда у обичајено време по.јати. Познавање мађарског језика и сведоџба о положеном испиту из истога иште се безусловно. Оспособљени учитељи имају своје добро инштрујиране молбенице најдуже до 14. јануара 1895. потписаноме поднети. Из седнице црквено-школскога одбора држане у Чобанцу [Сзоћапка Рев! т., и. р. Р от а 2] 6. децембра 1894. Ст. Ђурђевић, парох и председник шк. одбора

I" излази сваке недеље на целом табаку. Цена му је: За Аустро-Угарску, Босну и Херцвговину на годину 4 фор., на по године 2 фор., а на четврт године 1 фор. За стране земље : на годину 5 ^ор. Из Србије нрнма претнлату књижара 15. Валожића у Београду. Поједини бројеви стају 10 новч. Претплата, оглаои, стечајеви и рекламације шаљу се Српској Манастирској Штампарији а остали рукописи уредништву „Српског Сиона" у Нови Сад. За огласе, објаве и стечајеве плаћа се 6 новч. од једног реда ситних слова, а за жиг сваки пут по 30 новч. — Неплаћена иисма се не придају. — Рукописи се не враћају. Издање и штампа: Српске Манастирске Штамиарије у Новом Саду.