Српски сион

бр. 6

„СРПСКИ СИОН."

Стр.. 83,

У трећем реду сиомиње се тако звани св. Андрејски крст (егих <1еси88а1а, АлЛгеапа). Овом су крсту — као оно грчком — сва четири крака једнаке дужине, само што овај крст косо лежи, те изгледа као у писменици слово )<\ —*** Црквена археологија на носледње, или четврто, место ставља крст египатски или Антонијев крст (сгих сонпза зј^пиш Таи). Овај без горњег крака крст изгледа као у иисменици слово Т —**** Сад знамо дакле како изгледа грчки крст ио спољашњој форми својој, који је правоелавна источна Христова црква у најстарије доба хрииЉанства примила и усвојила. Онај крст дакле коме су сва 4 крака подједнаке дужине - — као што смо га горе нацртали: та.ј је грчки крст и никоји други! За доба прва три века бадава ћемо тражити формални (материјални) крст но светим храмовима божјим, јер га тамо нећемо наћи, прем да се у оно доба виђаху на јавним местима подигнути крстови, о којима и Јевсевије, нисаццрквене историје, често пута номен чини, те између других да наведемо само један пример овоме: Кад је цар Константин победио свог нротивника Максентија и свечано у Рим ушао. „одмах је заповедио, да начине слику његову са знаком спасоносног страдања у руци. И кад Римљани у сред своје вароши подигоше статуу Константину како држи часан крст у десној руци" — — — вели Јевсевије (Црквенска Историја Јевсевија Памфила, с руског преведена. Београд 1871. II. дио стр. 208). Али, да је у то доба и формални крст у цркву већ унесен био, томе у Јевсевијевој црквенеј историји нигде помена нема. Истина, да се у старој хришћанској цркви употребљавао знак часног крста код св. трапезе, при рукополагању свештенства, при чину св. тајана божјих и при спољашњем крстообразију, те св. Августин пита, а уједно и одговара: шта је знак Христа друго, него крст Христа? који се употребљава вјернима на чело, или прн освештењу воде с којим се вјерни *** В. ј Апсћ-еазкгеиг — сгих Деои88а1а АпДгеапа. Кгеи/. (1а§ тј( а11еп 4 ®1е1сћ ]ап"'еп Агшеп зсћга^ Ие&к (X)**** 4.) А§урНзеће8 оЛег Ап(;опгаз Кгеиг ("Г) оћпе Оћегагш КгеигевћаирЈ. Сви ови цитати од * до **** могу се читати у књизи под насловом: „Ми11ег ип<1 Мајћез Шив^пНез Агсћао1ое18сће8 \\'бг!егћисћ — —. Бе1р7л§" на стр. 690. у првом ступцу. м. л.

препорођавају или при јелеоевештењу <• којим се помазују. ев! вј^пит Сћг1вМ 11181 сгих СћпаИ? (Јио<1 81&пит 11181 а(1ћИ)еап1;иг 81Уе Ггоп1;1ћи8 сгеЈепИит, 81Уе јр81 а^иае ех диа ге§;епегапћи', 81\ г е о1ео, дио сћпвтаЈе ип&игШи". (Читај Јо8ер1и В1п§11ат1 Ап^шШев Есо1е81а811сае. На1ае 1727, трећу књигу. стр. 237. цитат (х). Ал све ово изражено је само спољашњим знаком крста, који није сам крст, није материјалан крст, јер овај је после 340. године само у цркву унесен био, дакле у доба после владавине цара Константина великог (ј 337). Никако дакле не потиче од Константина поменути обичај: крст материјални у св. храм божји уносити, него у задњим временима хришћанства. „АЦие а(1ео ћипш сопбиеинИшв оп§о поп а Соп81ап1шо и! тиШ 8еп41ип1, 8е<1 ех зедиепИћиз есс1е81ае аеШЉив ЛеДисегкЈа ез! (читај горе поменуту књигу стр. 238.). У осталом, толико је извесно да је, по црквеној археологији, најстарија форма грчког или оног крста, којим су сва. четири крака једне дужине. Е па то је и врло наравно: јер је и сама источна или грчка црква без сумње најстарија од свију хришћанских. цркава. „ГНе тог^епШпсИзсће оЛег $>'пес1и8сће Клгсће 181 ип8ћ-еШ& сНе аНез^е уоп а11еп сћпвШсћеп Шгсћеп". Тако вели учени Енглез Јоћапп СИеЈп Кш&, доктор теологије, члан археолошког друштва и капелан при енглеском иоеланству у Петрограду, у књизи својој под насловом: „В1е бећгасће ипс! Сегетоп1еп с1ег Спесћ18сћеп КЈгсће 1п Еи881апс1. Аиз с1ет Еп&Ивсћеп ићег8е1г1. К1§,а 1773" стр. 1. Учени и безнристрасни свет увидео је: да иравославна источна Христова црква од искони — од постанка свог —- на првобитном темељу лежи. Њезине установе свете и неповређене осташе за сва времена. На против многима је у очи пало, како се у римску цркву од векова постепено неке новотарије увађају, у толикој мери баш, да се је од православне негда заједничке Христове цркве далеко, предалеко удалила; с тога није се чудити: што (ЈИвћегШб Уое1ш8 нрофесор 8аегагит Шегагит на гимназији у Утрехту, у књизи својој под насловом: „Беврега^а Саива Рараћхз" у Амстердаму год. 1635 штампаној, на страни 766. осуђујући многе новотарије, које су се у римску цркву постепено увађале, пита, под тачком 7., међу другим и следеће: