Српски сион

С тр . 114.

„СРПСКИ

тање у томе, што је у њезином подручју „било пријтора, сва^е и иеаслада ради ироелаве свешосавске свечаносши, која имаде да буде црквепа, а била је тамо иревише свјетског каракшера". Зна се такође сада веК и то, да је висока кр. хрв. сдав. далм. земаљска влада намјерна, употребити ову нрилику на то, ј да споразумно са нашим коисисторијама у Карловцима, Пакрацу и Плашком изда нормашивну наредбу о све I осавским школским свечаностима. 0 свему овоме говорено је и писано у јавности. Изнашање овога нитања на тапет, проглашено је с једне стране умјесним и разборитим, друга пак страна окрстила је то ашенташом на св. Саву, дакле и на религијозни осјећај православног српског народа у Хрватској и Славонији. Повела се о овоме питању ријеч и на најмјеродавнијем мјесту, у сабору наиме краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, па смо из објашњавања том приликом дознали и ми напол,у тачније о мотивима, смислу и смјеру самога питања и намјерама високе кр. земаљске владе. Па кад је већ јавност посвећена у све ово, онда се не ће моћи замјерити ни мени, што о нокренутом питању хоћу двије гри да речем у намјери, да можда што год допринесем за иравилно ријешење истога. I. Као што се на први ноглед може видјети, питање кр. жупанијске области беловарске сасгоји се из њеколико нитања, нарочито из иитања: 1.) смије ли се дозволииш, да иароси на дан св. Саве нз цркве воде школску лладеж у ироцесијама у школу, 2.) смије ли се дозволиши, да се у школи обавља светосавска свечаиост, док се кашоличка младеж, ма да је у ве/ш/т, отмравља куЛама, и 8.) смије ли се дозволити, да се у школи ијесмама, декламацијама и говорима слави свети Сава. Кад оваква питања искрсавају на површину, онда се наравно мора претпоставити, да се све ово догађало и догађа.

Друга претпоставка је, да њеко у овоме назријева иовреду закона, или бар оштеДење својих оиравданих иншереса. Трећа, да се исти буни против овијех чина и да тражи заштиту власти. И ако власт уђе у рјешавање ових спорних питања, онда она за то не заслужује ни похвале, пи укора, јер њезина је дужност, да у спорним питањима одлучује. Ко н.у ради тога хвали, тај у чедности својој вал.да не ће да похвали иријатеље своје, који власт тиска,ју и од ње ишту, да рече своју, па мјесто њих, хвали власт и сигурно зато, гито је овдје слава сумњиве вриједности, уступа је властима. А ко би се нротивио, да власт приђе . рјешавању нокренутих питања, тај не би заступао оно што је право, и да је на кривом путу, најлакше се може увјерити, ако себе стави у положај онога, који од власти иште заштите. Кад су се дакле горња питања нашла пред кр. жупанијском области беловарском, тада је она морала на њЛх одговорити. И по мишљењу мојему требала је она сама и одговорити. Разлог пак, на основу којега ја овако мислим, у овоме је. Закон од 81. октобра 1888., о уређењу пучке наставе у краљевинама Хрватекој « Сдавонији, каже у своме §. 191. I. а. „Хирапф/са оМазГ вкгИ, (1а зе шкот г па/гехЊе хета1јзке г1а(1е и розШИг зкоШпН Госпо... оггХе. " Ово ће сигурно значити, да се кр. жупанијске области имају старати о томе, да школа и све у њој и око ње буде онако, како то закон прописује, или како влада наређује. Према томе, ако о нашем питању у закону или у владиним наредбама има већ одредба каква, онда .је кр. жупанијска област беловарска била дужна ријешити стављена јој питања у смислу те одредбе. А таква одредба има у „8ко1зкош 1 паз1аугшт гес!и га риске §ко1е и кгаЏеујпаћ Нг\'а1$кој, 1 ВкуопцГ" у §. 10. бр. 9. сл. ђ, §. 10 бр. 2. и опет §. 10. бр. 8. У томе школском и наставном реду, који је издан владином наредбом од 15. јула 1889. бр. 6798., речено је на првоме месту: г 8ко1ека ткнЗег §гско121оспе ујегојероујеви ГтаИ 6е исевН-оуаИ коЈ оЊоАа... % па Аап $1\ 8аке«. Када тај ред то наређује, онда не може