Српски сион

Стр. 166.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 10.

довише своје оеднице држати свака три месеца; а изванредне онда, кад то захтевале буду оне потребе, које су као такове признате и квалифм&в&не <>л ссаре еаборских одбора, а у које се потребе нису никад рачунале молбе за зајмове од 500, 1000, 2000, 3000 и т. д. фор. Али „Застава" мисли, да су ' баш такове молбе потреба за изванредни састанак саборског одбора. Јер, но њезиним речима: „од увек .је народ имао право, да се у материјалним невољама позива на своје фондове и оданде зајма потражи" (кад год је хтео !!). Јер : „шта је ту српских породида материјално пропало, а шта се заплело и на много година у натраг бацило" ; за што? За то, .јер о томе није водио бриге саборски одбор (и то овај данашњи!), те се није хтео састати у изванредни састанак, да реши молбу Петра или Павла за зајам. Пре свега, оваким преиемагањем „Застава" сипа песак у очи народу. Подржаје га у многој заблуди; тепа му и курише елабостима многих нропалих или бар заплетених српских породица, јер тако само, у овима, добија она приличан контигенат свога „народа". У место да му каже истину у очи, да народу, и своме и нашем, каже мудру коју, она му ласка слабостима, извињава погрешке његове. Кад „Застава' не сме, казаћемо ми. Није крив саборски одбор ни један, иа ни данашњи, што су толике срнске породице материјално пропале, заплеле се или у натраг бачене. Није томе узрок несастајање саборског одбора у изванредне састанке; није узрок ни чекање на зајам фондовски. 0 не, не. Други су узроци; узроци тако многи и изобиљни, да у дубину њихову треба загледати, а не пред њима затварати очи. па жмурећки тражити онде узроке, где нису? Да ли наш ратар може да издржи конкуренцију у економији, занатлија у занату, трговац у трговини ? Како се ова издржати може ? Да ли се сваки ратар, економ, сваки занатлија и трговац бави својим послом, а не политиком 'Љше (м'а које врсте) него плугом, пшлом и мерилом. Да ли се сваки пружа нрема губеру ? Да ли сваки уме да штеди беле новце за црне дане? Зашто је народ дотеран до зида материјалним ненриликама и новчаном кризом ? Зашто иде кајишарима и

зеленашима? Ко му све дере кожу* и зашто? Ето, то су питања, о којима би „Застава" имала да пише и расправља у својим г нарородннм ("»ројевима", аио лме. Д<1, о расточеним благу толиких ериских нородица, које су материјално пропале, заплеле се нли у натраг бациле; а не о „Немањином благу", о којем .Застава" ни појма нема, а" којим мути појмове и народу; дражи му живце и прохтеве. Зар? Прочитајте још једаред оне речи: ДПто не оде кајишарима у руке, слепо је јуришало на новчане заводе, те разнело новац као алву". А на што? 0, кад би „Застава" то знала и за то пмала срца, она би констатовала, да 2 / 5 зајмова наших ратара оде у тартањ... Али „Застава" то неће да чини, јер за то треба студије и озбиљна рада; треба и моралне снаге, која не тражи јефтине популарности, ал' која уме да истину каже, па ма како неугодна била. Иробитачније је ласкати „народу" и нападати оне „који су у власти." И то је програм данашње „Заставе". Она напада, односно насрће на данашњи саборски одбор; ал не за то, што би хтела да обори ту „власт", него за, то, како би она до ње дошла. Его, за то је данашњи саборски одбор крив, што су толике српске породице пропале, заплеле се итд.; за то једини он неЛе да се састаје, кад и чим којој од тих породица затреба, зајма. Још је само требала рећи, да су се досадашњи саборски одбори састајали чешће него данашњи, па би шала и забава била потпуна. „Застава" је племенита и милостива, па нам је понудила и одбрану саборског одбора. Па како оштроумну ?! Вели: „„Сион" би, као адвокат** саборског одбора на то приметио, да чланови саборског одбора нису жла&ени, да могу сваки час долазити у ванредне седнице". Кад би нас могло што увредити пз „Заставиних" ступаца, наметање нам овако глупаве одбране. ваистину би нас највише увредило. „Застава" би, сигурно, хтела да има партнера у незнању и невештини? * Не мислимо радикала ни једног. ** Велику' нам ночаст чини „Застава", кад нас гради адвокатом саборског одбора. Но ми знамо, да је његов адвокат: г. Др. Полнт. „Сион" је пак, осим званичности своје, и јавно гласило, коме је задатак п дужност (као што би имала бити и свима јавним гласилпма) да народ обавешћује истином. Саборски одбор, пак, адвоката, у смислу „Заставином" не треба, — ,јер љсгова су дела њему одбрана најбоља.