Српски сион

Стр, 168.

,СРПСКИ СИОН."

ВР. 10.

става." о њој и не води рачуна. Народ има права на зајам из фондова, и то је његово неоспорно авшономно право ; а државна власт има да ћути са својим врховним надзором. И тако смо, ето, доказали, да не стоји ни та тврдња „Заставина", да се саборски одбор еастаје сваких 4, 5 па н 6 месеци, те но томе је доказано и то, да зајмотражиоци не морају да чекају због тога (дакле, и не због саборског одбора) 4, 5 и С месеци да дођ\) до решења њихове молбе за зајам. Доказали смо, да се саборски одбор, у интересу самих фондова, не може састајати у изванредне састанке, чим која странка затражи зајма; доказали смо, да се установа и потреба изванредних састанака саборског одбора не протеже на, нодедине незнатне зајмове фондовске. и да ови потребу изванредних састанака собом не доносе. Доказали смо, да су фразе „Заставине" о праву народа на зајам из фондова,* и о

* А да се при давању зајмова нити код Фондова, нитн у једном новчаном заводу, бар хипотекарном, не гдеди на име. него на грунтовницу, и да се добијање зајма из ■Фондова не може назвати неким правом народним, доказује најбоље и та околност, што се од 2,237.305 Фор.

фондовском задатку да испомажу народ у материјалним невољама и т. д. — сапунасти мехурићи, који могу за тренугак обрадоватп нечији прохтев за зајмом и фондовском помоћи, али' те помоћи пружити немогу. У доказу иак свега тога, доказ је и „Заста,вине Ј игноранције, незнања и неразумевања у сиорноме питању с једне, а тенденцијозностн њезиних чланака са сваке стране. Нека „Застава" обори тај доказ и све доказе наше. То би јој могло само помоћи. А док то не учини, дотле њезин усиљени хумор и арсенал грдње доказује само то, да је она — на процепу. А сад да, кажемо где е прави узрок, да неки зајмотражиоци фондовеки чекају по 4 — 0 месеци док зајам не иодигну. хииотекарних зајмова фоидовских налази 455 хиљада форината у рукама неправоелавних, — не-Срба. Разуме се, и ово „Застава" не зна. Ал" и то је илустрација за српску тражњу зајмова фондовских. Ко је крив томе? Па на што се онда разметатн са правом онде, где о праву не може бити говора. Зашто обмањивати народ неким правом, које не постоји. Јер ако могу пе-Срби добити зајам из Фондова, а могу, онда се и зајам Срба оснива на истом разлогу на којем и зајам не-Срба. А тај разлог није право, него грунтовница.

(Наставиће се.)

Прва главна скупштина „Српеке Банке" и — предлози „Србобранови".

Кно п1то се из позива, у носледњем делу овога листа види, ирви главна скупштина „Српске Банке" биће дана 22. марта о. г. по ст. к. Ко може, требало би да нохита на ту скупштину. Јер осим изричнога иосла у њојзи, биће прилике, да се, крај стиска братских руку, многа реч мудра и братска прозбори. Сретна била скунштина, н на срећу нам српску тажо братски збор! Није то само жеља, него ће то бити и дело. А да се са ,Српском Банком * српски мисли и осећа, српски дише и жели, српски збори и твори — сриском иароду ради среће и образа, јасно то прочитасмо и у уводноме чланку 23. бр. „Србобрана". Нека је част „Србобрану- на такој речи и на такоме делу! Ево што „Србобран" написа и предлаже: „Пошто је срнска банка дјело чисто срнско, то јој треба дати још једно обиљежје, које је само сриско; — обиљежје, којим се сриски народ одликује од свих народности на бијеломе

свијету; а то је слава или крсно име Србиново. Треба дакле да банка српска има своје крсно име, свога заштитника, свога патрона, који ће молитве српскога народа приносити пријестолу' свевишњега творца, да свој благослов никада не ускраћује банци срнској, те да јој подари среће, напретка и дуга вијека ; јер кад свака сриска кућа има свога патрона. зар да нам овај свеоншти дом цаш буде без свога патрона? Држим да сам проговорио свакоме Србину из душе, па за то идем одма даље и питам кога светител.а да узмемо за патрона српске банке? На ово иитање одговорили су већ сами оснивачи срнске банке, када су свој позив на уиис акција сглшке банке, издали лицем на дан св. Савс. Дакле они су већ у неколико ставили сриску банку под окриље св. Саве, па онда нека буде ев. Сава патрон „Српске банке у Загребу". Јер кад нам је натрон сриске школе и просвјете народне, онда по себи се разумије да треба, да је патрон и српске банке, која ће осим другога имати на памети и проевјету српску. За недјељу или двије дана састаће се скупштина акцијонара „Српске банке у Загребу". Ја

Даље у додатку.