Српски сион

О тр . 154.

Б р . 10.

А<1 Ш. С.

!. и 14.. ех 1895 33.

НАРЕДБА

ерпеког прав. народног школеког еавета, упућена архидијецезанеком и осталим епархијеким школеким одборима у предмету приказа извештаја о етању подручних им ерп. нар. (и повторних) школа до краја школ. године 1893/4.

Сходно тачци 5., §-а 134.. а нарочито тачци ј., 142. уредбе за ерпеке иародне школе, потврђене иревишљим решењима од 6. априла и 2. јула 1872. позива се (натпис), да о унутрашњем и еиољашњем етању ерпеких народних основнпх и повторних школа својега иодручја без одлагања нрикупи иотребне податке за оно и одноено од оног времена, где је последњи свој, еавету овом услед овд. наредаба бр. зап. 270 ех 1891., бр. Ш. С. 59./21 ех 1892., Ш. С. 359/269 ех 1892., а нарочито бр. зап. 132. ех 1893. поднесени овопредметни извештај завришо, па све до краја шк. године 1893/4. и на основу истих

нодатака тачан и потпуи изпештај и евеитуалне иредлоге своје еачини и до 1. аирила 1895. год. школском еавету овом, као главној управи срп. нар. школа, поднесе, како би се високом ерп. прав. нар. цркв. сабору у најближем заседању му о стању свих школа, које етоје под уиравом и надзором овога савета, главни извештај могао поднети. Услед тога се уједно још уиућује (натпис), да евојем епарх. школском реа>еренту (надзорнику) најстрожије наложи, да ради благовременог извршења горње наредбе одмах прионе око ирикуиљања потребних података, ако му такови већ не би били на расположењу.

Из седнице срп. прав. пар. школс.кога савета, држане у Карловцима 7. (19.) Фебруара 1895 ГЕОРГИЈЕ, Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. К' питању: Треба ли „второбрачне" пред венчањем питати, имаду ли искрену и сталну вољу ступити ме^усобно у брак?

]'орње нитање донио је цијењени лист „Српски Сион" у 1. броју од ове године (стр. 9.), етављено од њеког брата свештеника, а нропраћено од вриједнога уредпшптва овога листа ноеебним примједбама. Ваља ми одмах наиоменути, да се слажем и са мишљењем брата свештеника, који је иитање ставпо и уз њега своју казао, и славнога уреднпштва, које је иитање нроиратило, — како о начину скланања брака у опште, тако и о пракси руоке цркве посебно. — Ну, желећп да се ово питање што правилније и иостунније ријеиш, свраћам пажњу нозваних људи, нарочито оне угледне редакције ,Деркокнлгш К*кстника" у Петрограду, на њеке нрилике, које ћу сада овдје изложити. Неупуштајући ее у опширну историју другог брака, јер ово иде обашка, напомпњем толико еамо, да је другп брак потпуно законити брак, и по гласу светога писма, 1 и ио гласу црквених

1 Римљ. гл. 7. ст. 2. и 3.; I. Кор. г.т. 7. от. 9. и 39.; I. Тимот. гл. 5. ст. 14,

иравила, 2 и по гласу нашега званичнога црквеиога зборника. 3 Апсолутни изузетак чине они, који еу ушли у свештенички именик. 4 — Правило 8. нрвога васељенекога сабора изријеком заповиједа, да ее Еатари не смију примати у заједницу апостолске цркве, прије него што писмено обећају, да ће се држати установа иравославне цркве, т. ј. да Ле бити у заједници са онима. који су се по други ттут жеиили. Катарима (КссД-аро!. = Чисти), о којима ово правило говорп зваху се Новацијани, који су као и Монтанистс одбацивали други законити брак. 8 Монтаниста 2 Првога васељепскога сабора правило 8., лаод. саб. пр. 1., пеокес. саб. пр. 3. и 7., Вас. Вел. пр. 4. 30. 41. н 87. 3 Кормчаја гл. 53. л. 575 Испор. „Назатки церковнлгш пракл" од јефт. Јованови11а Н.-Оад 1844. § 173. 4 Апост. пр. 17. 18. и 19., трул. саб. пр. 3., Вас. Вел. 12. и 20., Испор. натпис девети, гл. XXIX. номок. у XIV. натписа. 5 Испор. Бг. Јое. ХМзћтап: Баз Е1|егеоћ1 с1ег огмепЈаПвећеп Шгеће стр. 404., Н. Милаш: Правила вас. саб. Панчево 1880. стр. 143