Српски сион

О тр. 210.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 3.

цркв. Фондова никако скоро нису оспгурали, то се славном епарх. админис гративном одбору овим наређује, да најозбиљниЈе и носледњи пут ноиове нодручне своје срп. прав. цркв. оп^ине, које горњих дуговина ннсу исплатиле, односно истих обвезницама нису осигурале, да своје дуговине без одлагања. а иајдаље до .40. сетттембра 1в9о. г. (својевољпо) унлате у благајницу срп. нар. цркв. Фондова у Карловцима, или издаду од себе већ горе наведеним двема овдашњим наредбама прописапе обвезнице. Славни епарх. админ. одбор се упућује, да по том безусловно најдаље до 81. октобра 1895. ио нов. кал. сабореком одбору поднесе извештај о успеху учињене ове мере, а том ириликом и евентуалне овопредметне обвезнице цркв. оићина и односни исказ заосталпх дужних цркв. опћина са наводом дужних свота амо доставити не ироиусти, ио што ће се по прије.му тога извешћа уз издатак списка дужних црквених оићина неодложно умолити висока кр. угарска (хрв. слав. далм. зем.) влада, да се од црквених опћина све те дуговине путем политичких власти оврхом истерају и у благајницу срн. нар. цркв. фондова уне(3у, по што су обе високе кр. владе и угарска и хрв. слав. далматинска у овом иогледу изјавиле своју готовост на поступање ради уређења ове ствари. Обзиром иак на то, што на дуговине трош-

кова за нар. цркв. саборе, држане 1885./С>. н 1890./92. још никако нису у целоети уилаћене, него још у своти од преко 10.000 Фор а. вр. леже у нереду, ма да су ради уплате истих издане многе наредбе — позивно па овд. наредбе бр. С. О. 3466./813 ех 1892. бр. зап. 51(>. ех 1883 н бр. зап. 138. ех 1894. унућује се славнн енархијски адмип. одбор, да п у том иогледу најозбиљније позове подручне срн. прав. цркв. опћине, које су таковом дуговипом оптерећене, да евој дуг без одлагања, алп безусловио до .')(). септембра 1н!)5. у благајнпцу срн. нар. цркв. Фондова у Карловцима тим тачпије и сигурннје упла.е, јер ће се по пстцку тога рока п за те дуговине затражити и задобити генерална политичка оврха, да се предујмљени новац нар. цркв. Фондовима једиом поврати. Славни епархијеки админ. одбор се упућује, да и у овом ногледу свој извештај до 31. октобра 1895. но нов. кал. сабор. одбору ноднесе и списак дужних цркв. опћина са тачним паводом количине дуговина амо такођер ирикаже. Кад се горња наредба славном епархијском админ. одбору издаје, уједно се исти упућује, да у овој ствари пгго пре и енергично поступи. Из седнице срнског правосл. народно-црквеног саборског одбора, држане 18. (3 0.) марта 1895. године. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ЧОВЕК ПРЕД МОДЕРНОШ НА7К0Ш И ХРШТЈШСКОШ РЕЛИГИЈОШ. По немачким и руским изворима прерадио Сава Теодорови$, нрофесор и катихета у кр. вел. реалии.

Но решимо ли најнре у кратко начелно иитање, да ли су ексакгне нриродне науке као такове компешеншпе, да одговарају на нитање о пореклу и посшанкг/ организама. дакле и о пореклу човека, ми ћемо морати на то одговорити не! јер област, у којој се те науке но своме бићу, карактеру и задаћи имају да крећу, јесте иоље емпирије, чулнога оиажања. Према томе је област ириродних наука, да појаве теиеснога света, законе и еходносш њихову испитују; но ириродна наука неоиравдано прекорачује ту област и постаје

(Наставак). ириродном филоеофијом, кад се лаћа ннтаља ошкуда су твари, те тиме задире у област оншологије, односно метафисике; а кад она то чини, ми можемо и морамо барем то захтевати, да она основне законе логике као соп(1Шо 81пе циа поп васколикога разу.иног, дакле и научног мишљења нросто не игнорира и на њихово место логику субјективне самовоље етавља. Свакако је дакле ароашвно првом н очевидном основном закону логике шврдити, да један узрок може имаши дејсшво, којему нн квалишашивно ии квантиташивно нс