Српски сион

С тр. ВЗО.

В р . 20.

НА ДАН СВ. ДУХОВА.

Четрдесет дана по васкрсу своме јавља се Исус ученидама својим и говори им о царству божјем. У четрдесети дан до!)е Исус у Лерусалим и „нафе у скупу једанајсторицу и који бијаху с њима, који говораху: заиста усгаде Господ. А кад они ово говораху и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам, а они се уплашише и поплашени мишљаху да виде духа". А Исус им рече: ,,шта се плашите? И за што такове мисли улазе у срца ваша? Видите руке и ноге моје : ја сам главом ; опииајте ме и видите, јер дух тела и костију нема, као што видите да ја имам. . . . Тада им отвори ум да разуму писмо. И рече им: тако је писано и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан; и да се нроповеда покајање у име његово и опроштење греха по свим народима почевши од .Јерусалима. А ви сте сведоци овоме. II гле, ја ћу послати обећање оца свога на вас; а ви седите у граду ' Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине". „Крстићете се Духом свегим не дуго иосле ових дана. Примићете силу кад сиђе Дух свети на вас, и бићете ми сведоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље". „И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно. И у једаннут постаде хука с неба као духаље силнога ветра и напуни сву кућу где сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на свакога од њих. И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другим језицима као што им Дух даваше те говораху". „И прпстаде у тај дан око три хиљаде душа". „А Петар рече једном човеку хромом од утробе матере своје: сребра и злата нема у мене, него што имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи. И узе га за десницу п нодиже. И ностаде број људи око пет хиљада". * * * Од дана педесетог по светлом васкрсу Христовоме, у који се Дух свети сишао на Христове ученике и обукао их у силу с висине

и крстио криггењем својим, духом силе и сплом духа. — па до конца земнога живота им, ученици Христови бише на земљи и међу народима дотле невићена сила и снага, која је у име Исуса Христа чудеса чинила, п божанском науком Јеванђеља иодигла у духу човековом олтар Христове цркве, да у божанској светлости голготскога Крста и светлог Васкрса сјаје и блиста и човековој души и човековом срцу и човековом уму. Да, тек од дана педесетога по васкрсу Христовоме! Јер, и ако је ученике себи сам Христос изабрао, и ако им је Он сам саонштио богатство истина науке му божанске; и ако им је светлио животом својим, задивљавао их чудесима својим; и ако је поднео сва искушења, отрппо сва мучења, распет био, васкрсао, отворио им ум да разуму писмо и вазнесао се на небо, — све то не би довољно још, да ученицн Христови иостану Апостоли, војнини и мученици Христовог .1еванћеља, градитељи и неимарм Христове цркве, „еведоцн и у Јерусалиму и по свој Јудејп и Самарији и тја до краја земље". Не. Имали су бити најпре обучени у силу с виеине, примити ту еилу и крштени битн Духом светим. Јер, Дух оживљава, Дух одушевљава, Дух креће и покреће, снажи и крени, челичи и храбри, подиже и узноси : мисао и вољу, ум и срце човеково до еветлих висина, до расположења, у којем се све покорава вољи, а све жртвује мислима — уверењу. Примивнш силу с висине и крштени Духом светим и ученици Христови били су подигнути до тих виеина и у то расположење, испуњени силом Духа, запаљени огњем прекаљене и учвршћене вере и уверења. И за то, за то одмах тога дана пристаде уз њих око три хиљаде душа. II за то више не „спавају од жалости", не остављају више ученици учитеља и не бегају; за то се впше не одричу Христа и не сумњају у васкрс његов. Не, него и сам Петар у иуној свести сад о снази своје вере и уверења говори човеку хромом од утробе матере своје устани и ходи! „И узе га за дееницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи, п скочивши устаде и ходаше, и уђе с њима