Српски сион

Ер. 21.

(Јтр. 847.

врсте до 4. августа 1882 Фор. 333 45 те би разлика била Фор. 34 али је ио намирама срп. ирав. цркв. онштине шандорске, које је добила од Његове Светости г. патријарха, као ондашњега протоирезвитера сомборскога, пошто су и камате на дуговине рачунате, та раЈлика у своти од Фор. 290 35 т. ј. са 50 Фор. 01 новч. већа. По што се по исказу књиговодства иодручних нар. цркв. Фондова ириликом ревизије кшига (ма да се неким погрешкама о другим уплатама ушло у траг т. ј. да нису биле уведене, ма да су унлате учињене) у овом ногледу године 1892. није могло изнаћи, од куда потиче ова диФеренцпја, јер извОЈтога исказа, којим је исказана специФикована уплата оних свота, које су унесене (свега 1297 Фор. 18 новч.) са донисом Његове Светости од 20. јула 1883. бр. 13. за разне црквене опћине, међу којима је и шандорска, и који исказ је без сумње ирилежао код дописа — у допису код документа нема, него се само налази ирост премис на самом доиису, нисан другом руком, а наиме руком Јована Си меоновића-Чокића, ондашњега иомоћника код Фондовскога књиговодства ' - то је Његова Светос.т г. натријарх српски Георгије Бранковић. но учињеном му саопштењу о том, из своје побуде нерастумачену диФеренцију одмах и подмирио, без обзира на то што се није видело и није могло видети, да ли такова диФеренција постоји и 110 изворном исказу, којега је, не зна се којим начином, оданде нестало, као и без обзира на то, што је по одлукама саборскога одбора бр. 360. ех 1877., и бр. С. 0. 1098/629. ех 1880. имао сваки нротонрезвитер, који укуиља те дуговине, право на унитне дуговине тражити и укупити од дотичне општине не само 7°/ 0 камате, него и себи 2°1 0 од укупне дужне главнице у име награде задржати, те и протопрезвитер сомборски од шандорске опћине. У исти мах приказује г. изасланик званични исказ о дуговинама и уплатама верозаконског приноса и саб. трошкова за епархију бачку до године 1883. достављен саборском одбору под 17. (29.) новембра 1883. бр. А. 0. 171., 178., 183./145. који се нашао у књиговодству подручних Фондова и из којега се види, да је уиитна свота уплаћена, но не види се тога, да ли је ту своту епарх. административном одбору бачком послао сомборски протонрезвитер Ђорђе

Бранковић или други ко; далије епарх. админ. одбор ту своту унео у благајницу нар. цркв. Фондова и у оиће, да ли је исказана свота и нослата енарх административном одбору или је само онде као подмирена уведена ? И после свега горњега уз напомену оних разлога, које је г. Јосиф Јагић, члан заменик саб. одбора навео, као и обзиром на то, да све нрилике јасно ноказују, да је овде, осим тога ијто се није могло установити, кога управо терети , што упитне своте нема уведене у фондовским књигама, те ни унесене у благајницу Фондовску, ма да је уилаћена, сваки (1о1и§, зла намера искључена, г. др. Т. Педељковић предлаже у име изасланога поверенства: да се предлог г. ЈагиЛа под бр. 614. у целини, прими са односним, расшложењем у обзиру нађенога исказа о дуговииама и уплатама вероз. приноса и саб. трошкова за еиархнју бачку, који је мало више наведен. По свеетраном иретресу целе ствари и но дужем већању буде одлучено: обзиром па то, што није иикако уетановљено, да ли језа сриску православну опћину шандорску заиста унесена до 4 августа 1882. само онолика свота у име верозаконскога нриноса и саборских трошкова, како је у рачунским књигама фондовским снроведено, ношто онога (оригиналнога) исказа, који јс Његова Светост г. патријарх као бивши окр. протопрезвитер сомбореки са новцем послао, међу исправама рачуиским нема; те се према томе ни не може оеновано и истини сходно изрећи, да тај мањак, ако га је било терети Његову Светост; обзиром па то, што је по еаонћењу фондовскога књиговодстна приликом сноменуте ревизије иочетком деведесетих година констатовано да на нр. једна уплата садашњега протопрезвитора сомборског на ове дуговине није била у књигама спроведена, пего се то тек накнадно по ревизији учинило; из чега се указује оиравдана иретноставка на могућност, да је унитна свота другом којом нриликом унесена, и без зле намере неукњижена остала, тако, да је носле десет и више година дана врло тешко и унраво немогуће погрешку изнаћи и то тим мање, што се зна, да се у то доба такови уноеи унравом нар. цркв. Фондова или изнимно или нису никако уносачима ни иотврђивали, те је и е те