Српски сион

Г .Р. 24.

(Ср Е. Еејсћ, „Оег Мепвсћ пп<1 Ле 8ее1е". 81и(Неп гиг 1)ћу81о1о§18сћеп шк1 рћИо8ор1пвсћеп Ап1ћгоро1о§1е. 4. Е1еГ. ВегНп, 1872, стр. 463. § 233.). Међутим ко иоде озбиљно размиели, шта је мисао, а шта самосвест, никад се неће усудити, да каже, е је инстинкг „несвесно мишљење" Први основи сваке мисли су опће умне иредставе, од којих постаје суд и умовање. А живогиње не могу стварати опћих представа, дакле ни по њнма судити ни умовати, — по томе не могу ни евесно ни несвесно мислити. Кад би животиње могле стварати оиће представе, и но њима судити и мислити, оне би стварале такођер п планове, те би ио н.има своја дела извафале, но онда би њихов живот еа свим друкчије изгледао. Факт је, да животиње немају самосвести : но шта је узрок том? Сигурно то, што не могу мислити, јер немају умне силе. Кад би оне имале умну еилу. могле би доћи и до самосвести, јер је еамосвест врста мисли ; кад се умна еила свраћа на унутарње учинке, породи се мисао. коју зовемо самосвепЉу. Е. Рајх за чудо новршно наводи \\ г а11асе-а. да би < воје мишљење као иетинито доказао. Но из ^аНасе-ових доказа не ељеди ни из далека, да је инстинкт „не свесно мишљење". Истина је, што вели "\Уа11асе, да и човек не изводи увек сва своја дела но основи ума; истина је, да и животиње могу да стеку неко искуство, те се могу њихова вештачка делована донекле н променутп; али отуда ни како не сљеди, да животиње икада изводе уметна дела по умној основи; дочим човек обично умом утиче на ево а дела. Кад бп човек сва евоја дела изводио без умне о енове, илп, кад би животиње барем каткад радиле по умној основи, онда би пз тога ељедовало, да или човек не радн но уму, или да и животпње нема.ју ум; но једно п друго се иротиви свакидашњем искуетву. С тога је наведена тврдња софизам. Сваком ненриетрасном поематрачу ћо дакле бити јаено, да баш вештачка дела животиња показују, да оне немају умне силе,' нити снособности за умни живот, како га видимо у човеку; а овај се закључак противи Дарвинову еистему о постунном развијању евију бића, од најнижлх до највиших. У овом ногледу изражава се познати А. Јакоб овако: „једини је човек у стању да не

само оеећа и пма чулне утиске, него н да мисли, т ј. он иознаје и-сшапс, које су неонходне и опће, те које се у чулном свету не појављују као такове п које номају свога оенова у снољашњпм утисцима. Само човек, вели Макс Милер — може стварати опћ појмове и у том баш постоји необорива у између човека и жпвотиње. Идеју иетнне, . броте, леиоте ноеи човек у евом уму, ако чулна слика то и не ириказује, те г се пз ч ето чз г лнога искуетва ни извеети не може. Човек пита за извор, почетак и цел свију твари. а тако исто и за своју еврху и оиредељење у животу. Човек иетражује небо п земл.у, проучава њпхова кретања и законе, труди се да продре до праоснова евету, до евемогућега створитеља и стара се, да њега, апсолутни дух ехвати. Жпвотиња нак нема никакве енособности за оно, што мп називамо петинптошћу, л>убављу к иетини и чежњом за њом. Она нема разума, да м >же о истини размишљатп, нема појма о науци, нитп ће га икада стећи. Човек неизмерно жудн за духовном храном: а животиња се задовол.ава, ако нахрани евоје тело. У човечијој души рађају ее идеје за вештину; а животиња нема ни иојма о л.епој миели, која у неком вештачком делу одсева. Та н сам Дарвин иризнаје велику разлику међу човеком и животињом у духовном иогледу. Код животиње — вели он — нема размишљања о том. како еу иоједнне нојаве међу собом везане, а још мање о том. како је све дело праузрока, божанске воље; а тако исто не може никаквога математичкога проблема решптп". („Вег Мепзсћ", стр. 118.)-. Позпатп писац културних наука ОИо -Неипе -Ат -Вћуи пише у часоиису „Шзеге 2еН;" за год. 1881. ово: „Где је порекло човечанетву? Одговор Дарвинов и његове школе је иознат; алп је тако исто познато, да тај уваженп иетраживалац и његови духовити шговаоци не зна.ју да разјаене, како се из длакаве животиње, која ее пентрала ио дрвећу, развио Аиолон белведерски, „страшни еуд", „Хамлет", „КедиЈепГ', „критика здравога разума/', „Кобтоз", употреба парне еиле фотографија и брзојав; док ее друге длакаве жпвотиње исте врете, још и данас по дрветима веру, те ни натре наложити не зна.ју, а нема наде, да ће икада то и научити. Па ипак смо ми са жпнотнњама сродни ;