Српски сион

Стр. 414.

СМОН."

људски орган у опће узевши, сличан је мајмунском или у опће животињском; али ово принципијално сугласје нигде не иде тако далеко, да би специјално људски облик у ма који специјални мајмунски нрелазио" (1. с. 1. св. стр. 420.). — До овога истог закључка долази и гласовити Вирхов, кад се расправљлло на једном скупу лекара и природословаца о књизи Енглеза Тигпег-а, у којој је то питање ра.злагано. Тигпег је дошао својим истраживањем до овога закључка: „хоћу да изјавим, да се у облику и у омерима појединих делова костура, у колико сам их ја исиитао, т. зв. мајмунски знаци нигде не истичу у тој мери, да бп увеџбани анатом људску кост за мајмунску држао, или да би се смело рећи, да се је у фосилним наласцима човека, у колико су нам познати, нашло доказа, да је икада прелазни облик између мајмуна и човека живео". На ово је приметио Вирхов, да је он то исто већ у више свечаних прилика истакнуо. На то је, слажући се с Впрховом др. Ранке додао: 8о зрпсШ сНе \\Пв8еп8с1)аЛ §е§'ешЉег (1еп рориШгеи, 1е1с1ег иосћ 1тшег ^пеЛегћоИеи Нуро11)езеи". На то је устао дарвиниста Гг. КоШпапп теизјавио, да он у овим речима види неоиравдани нападај на дарвинизам. Усљед тога устане проф. Вирхов и рекне: г ја сам тога мишљења, да досада нема ниједне чињенице, која би дала иовода практичном истраживању, да верује, да човек вуче лозу од ма којега сисавца, те да је то све нешто хииотетично.... Још није нигде нађен посродни облик између животиње и човека. Ја сам догматично становиште науке о десценденцији увек побијао као некорисно извађање, које нас све дотле не може занимати, док смо истраживаоци. Ако ли пак ко код куће седне, те направи план стварања, ја немам ништа нротив тога и остављам му на вољу, да сво.^е порекло изводи од мајмуна, или од кога му год драго. Ја само тврдим, да до данас није нпгде никакав посредни облик између човека и мајмуна, или ма које друге жнвотиње познат, те да ништа не стоји на путу, да се порекло човека још много даље и иза мајмуна, у нижим још животињама тражи. Али то онда није предмет антрополошкога истраживања, него ириродословне спекулације" („Јаћгћисћ <1ег ИаШтЈбвепбсћаЛеи" 1887. —1888. стр. 364.). Славни астроном ЗвссЈп побија дарвинизам, изјављујућп, да тврдња: да се једна врста жи-

вотиња прометнула у другу, има толико исто смисла, колико и то, кад би ко тврдио, да би се строј од сата могао претворптп у парну машину (..В1е ЕшћеН <1ег КаШгкгаЛе" св. 11. стр. 857.), Познати пак учењак Е. с1и ЂоГз-ВеутопЛ. један од најзнатнијих фисиолога нашега доба, изразио се у јеДном свом говору, кога .је држао 2. авг. 1881. о Дарвиновој науци овако : „Док Дарвинова наука с једне сшрапе живошињу машипом ирави, с друге. стране шражи, да се та машнна непрестанцс усавршу/е. Јписо је шо могуКе! Да бн на ово ттшање могли одговорити, оску, т,ева нам сада више него све. Нроф. Ка1)1 у Берлину вели о том ово: „нигде се још није наингло знакова, да би се могло држати, да су најстарији људи првобитно по телу били као мајмуни. Велики јаз између човека и мајмуна што се тиче фосилних налазака, још је неиспуњен, те нема никакова основа за то, да би кватернерни човек стојао ниже, него ли многе данашње дивље расе" („Њииг и. ОДеићапт^" 1888. св. 10.). Најпосле споменути гласовити др. Ранке завршује .један одломак у својој антропологијп овим речима : „нигде у нознатом до сада св.етунема међу љуцима нити нлеиена. нити народа, нити колена, иа ни појединога иидивидуа, који би се могао зоолошки означитн као ирелаз између човека и мајмуна" („I)ег Мепбсћ", св. II. сгр. 359.). А колико је нимбус Дарвинове теорије у ученом свету опао, показују п дал.и примерп. Тако др. Шнајд пише: „последњи ексер у мртвачки сандук дарвинизма ударио је недавно славни Внрхов, кад је на конгресу антрополога у Бечу 1889. год. изрекао ове знамените речи: „Кад смо се ми пре 20 година састали у Инсбруку, било је то у оне дане, када се дарвинизам почео својим уснехом ноносити, те је мој пријатељ Фогт одмах радо скочио у редове бораца за ту науку. Ми смо узалуд тражили носредне облике, који би човека са мајмуном директно спајали, „тгроа^У-рмтод-а" још не нађосмо. За антронологију он у опће није предмет истраживања. Антрополог може га можда у сну видети, али кад је будан, не ће рећи, да га је из близа видео. Сада се може казати, да се међу људима из старога доба није ни једнога нашло, који био ближи