Српски сион

Е р . 25

„СРШЖИ СИОН."

С лр. 417.

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ. Ратравља: Југ СтаниниЋ, парох.

Расправљајући ирво епорно нитање: ,.Кодпко недеља може бити у једној паехалној грднни?" (:,С. С." 1894 бр. 23.—26.:) рекох, да 1.у ее еа евојим наводима и нримедбама на оетала, онде побројана пптања, стрпити док г. Руварац не шгампа дело Прокоиија Волика, како бих „имао пред собом целину, све нужно градиво", те да ми тако -буду, „примедбе разложитије, наводи и изводи темељнији, тврдње и закључци иоузданији". — Но што сам о етвари дуже размишљао, то еам све више до уверења долазио, е ће бол>е бити, да ја прво евоје примедбе и на остала епорна иитања изнееем, како би г. Р. према тим примедбама - у колико буду умесне и темељите — дело II. Болића „иоиунио и ноправио", и тиме срп. свештенству што пре добар и потпун јеванђелистар дао. Сврје примедбе чинићу на оенову словенског тниика и јеванђеља, и осталих еловен кн.ига црквених за то, што су : слов. типик и јеванђеље и друге слов. књиге црквене обвезне за нашу ерн. цркву, и мн емо дужни придржавати их ее све дотле, док ее оне другима не замепу. А ако јс у тим књигама каквих погрешака — као што то г. Р. тврди — дужност је падлежних и иозваних, да погрсшке исправе. Но расирављајући епорна питања на оенову наших књига црквених, не ћу — но примеру пок. Шакрака — терати г. Р. заједно са грч. јевапћелистаром — ,у Грчку". Што је добро и правилно у грч. књигама црквеним, то ће радо нримити и усвојити и ерп. црква. У колико еу ми, дакле, из досадањих епиеа г. Р. нознате наредбе и одредбе грч. јсванђелистара и других грч. књига црквених, — обзираћу се у својој расправи на иете. Жалити је само врло, што нам г. Р. грч. јеванђелиетара у свој опширности ониеао није У својој брошири „О читању јеванђеља и т. д." рече г. Р: /Гребало би бар три штампана табака, да исти јеванђелистар овде у целости наведем" (:стр. 34.:). Но није питање: колико треба табака, па да се грч. јеванђелистар „у целоети" наведе; него је питање: шта вели и како нарсђује грч. јеванђелистар о овоме и ономе; — а да се на то питање одговори тачно ијасно, није требало водити рачуна о „табацима". — А овако. штедећи онда „табаке" г. Р. нам још ни до да-

нас, поред свих својих овопредметних спиеа, који, нузгред буди речено, захватише више од „три штамнана табака" — не даде тачна и јаена одговора на поједина иитања; г. Р. ни после седам година нс уручи срп. свештенику лобра и иотпуна јеванђслистара, како овај при читању јеванђеља грешио не би; г. Р. сад тек то обећава са „поиуњеним и ноправљенпм" делом II Болића. Него збил>а ! А за што г. Р. тога не учини још 1888 г., онда, када је штампао евој „Одговор на чланак: „„Некоје црквене особине 1888. год""? Место тога „Одговора", да је штампао „попуњено п поправљено" дело II. Болића, постигао би двоје: 1.) дао би још пре неких седам година ерп. свештенику добар и иотпун је- ' ванђелистар; 2.) стварно би најјаче и „до ноге" потукао пок. III. оборио тврдње и наводе његове, и показао, пгга све „он не зна", а начином благим и мирним. Кад сам у „завршном одговору" г. Р. читао: „Која је управо јеванђеља у речене недеље требало ирочитати, да на то питање одговоримо као што треба, за то нам не треба које чије иредање п нагађање, кад имамо тачног одговора у грчком јеванђелистару, који се налази у грчком јевапђељу. .. (:„Г. И." 1888. стр. 169.:) — ја сам збиља имао врло лепо мњење и повољан суд о грч. јеванђелисгару, и желео сам га што пре имати и видети, — да како — у срп. иреводу. Но кад сам у 2. бр. „С. С." 1894. онет ово прочитао: „Кад блажене памети архимапдриту Прокопију Болићу пије суђено било, да своју работу види за живота штампану, те да му се име с благодарношћу сномиње; оно ћемо је ми, ако Бог да здравл.а и живота, са свим понуњсну и иоправљену штампати, и то тако, да ће бити тачнија и нотпунија од свију грчких, словенских и румунских Јеванђелиетара" (: стр. 24.:) — ја се изненадих, зачудих и помислих : мајде ни тај, толи хваљени грч. јеванђелистар није свето нисмо! ни у њему није све тачно и јасно, све добро и чравил но. Та ето г. Р. вели, да ће „бмггмктар ' II. Болића ,,сх Гречјскаго пре« всденх" — „ионуннти и ноправити". А гдс „поиуњавати" треба — ту тачности и јасности није; где „ноправљати" треба — ту све добро и нравилно није!