Српски сион

С ТР . 434.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 26.

Како кад.Некад се иолазиште иекључује, а другдаш укључује. Па тако је и у цркв. књигама, иа име у тимику. И ои пекад, кад каже : сеги> дне"; тај дан искључује, а на другом месту укључује. Но да видимо, како се тај нредлог употребл.ује у 10. глави тииика, у којој се говори о томе: „каки> чт8са егли . . Ево шта се ту каже: „Подовлета к-кдлти, Такш ко ст8|« и кми» к8к> нЛ10 пас ^и начинапч а в ;ке 15 Тшаина еглТе и чтпча до ижтТкостТа ... № нед-кли же пјнтТкостТа, до л1ца сентелжрТа чтјтса еже ш л»адтеа е?лТе ... № нокаги) же л'кта, сн^гкчк Ж нли Таже но коздкнженТи до нли скцшм а чгетса , еже № л8кн стаги? е\"лТе . . , «5 перкк1А четкцидесА тницм : Кх с8вкшта\-а и нед'клА^х, чтетсА еже № л<арка еглТе . . " Озде тиник ону недељу, односио онај иразник, од које и од кога почиње други јеванђелист — искључује. Он каже: од Духовске недел>е чита се, односно започиње се читати Матејево јеванђел.е; а да се недеља Духовска искључује, сведочи то, што се у ту недељу не чита Матејево, него Јованово јеванђеље; Матејево сејеванђеље чита у нонедељак после Духовске недеље. Даље: од прве недеље ускршњег поста чита се Марково јеванђел.е Да се и ова недеља искључује казу.је нам то, што се у ту недељу не чита Марково, него Јованово јеванђеље; Марково се јеванђеље чита у другу недељу четирдесетнице. — Даље од недеље „по коздкиженТи" чита се Лукино јеванђеље. Да се пак и ова недеља иекључује доказује сам г. Р. који на 35. стр. своје брошире каже: „Од нрве недеље ио недељи но воздвиженију започињу се читати недељна јеванђеља од Луке . . ."

Кад пак типик хоће, да се оно, — одакле он бројати, односно јеванђеља читати започиње укључи, он тада не унотребљује предлог ; тако чусмо, где вели, да Јованово јеванђеље „начинаестА ко стбнг и келик8к» илк> иасхи", што би ми на ерпски превели; у, или са св. и великом недел»ом пасхе заночиње се Јованово јеванђеље. Па кад је то, — ио тииику — тако код читања јеванђеља; и кад је и сам г. Р. предлог ); иј а тако разумео и у том смислу узео: онда не можемо рећи, да се недеља но Духовима започињу бројати од недеље „свих светих", јер би тада недељу „свих светих" морали — искључити. „Започиње ее од . . ." Мислим, да је природније, да се оно, иепред чега се предлог „од" ставља, искључи, него укључи. Но било природније овако или онако, стоји то, да кад се рекне: „заночиње се од ..." ту се онда не зна јаено и одређено, да ли се то, од чега се заночиње, укл.учује или искључује, те је нужно додати: „укључно" или „закључно". — Међу тим, кад се каже: „заночиње се са..." ту је јасноћа иотпуна, па је свако додаван>е излишно. Па ми доиста и видесмо, да типик тако и чини, да он нрави разлику; некад каже : „започиње се од . . и ту искључује, а некадонет: „започиње се са ..." где о иекл.учењу, нарав.но, ни говора бити не може. Тако чини типик баш код читања јеванђеља; а и недеље добијају свој значај и место баш но томе, које и какво се јеванђеље у коју недељу чита. Према томе — ово је м^-родавно. * Одговор, дакле, на горње нитање је : недеље тто Духовима затточињу се бројати од Духова, Духовске недеље, која се — да како — искључује.

Шаставиће ее.)

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Правила (хаубуе?) иравославив цркве с шумачењима, радња Лико/џтма, еиискоиа далмашинског, књига I, Пови Сад 1895. (Х-\-6'45 сшр. велике осмине) цвма 8 круиа, иаклада књижаре Л. ПајевиГм. (Свршетак). Додирнућемо још неке ноједипости. У тумачењу 72 трул, каноиа требало је тачиије одредити

како Је црква иримењивала овај канон, с којим јеретицима није допуштала склапати мешовити брак, јер у обичној унотреби називамо ми и Нееторијевце и Монофизитс на и Иконокласте јеретицима, али црква, бојећи ее јамачно да у силним борбама са јересима не ће са свим разорити институт брака, ако забрани склапати га са свима одељенима од цркве, трпела га је са нскима од