Српски сион

С тр . 670.

закону обвезан да коме тпто од моје пмовине у наслеђе оставл.ам. Ово и овако наређење Мо,;е, односно овпх лозова, ја сам учинно нри чистој свести н слободној вољи и иредајем га на аманет и заштиту срискнм властима и родољубима. У Београду, !4. децембра 1890. год. Моја Гавриловић с. р. Овај тестаменат огласили су и признали сви судовн у Србији као пуноватан и законит. Високи патронат срнске велике гимназије Еарловачке изаслао је прошлога месеца г. синђела Лукијана Богдановића у Београд, који је на основу законитог овлаштења примио у тестаменту завештани број лозова са односним купонима и за то сходну признаницу издао. Српекој великој гимназији Карловачкој принали су деобом лозови од серије 3315 бр. 42. до сернје 3790 бр. 43 закључно. Вечни покој добротвору народноме и добротвору наше Карловачке гимнази.је Моји Гавриловићу! Слава му ! (Наш оликар и уметник г. Лаја Јовановиб) удостојен је превпгање дозволе, да може нацртатп лпк Његовог Величанства. У ту сврху снимао је г Јовановнћ Његово Величанство у двору царском. (Изгреди у Загребу.) За време нревигањег боравка владаревог у Загребу, догађалп се тамо изгреди протпв српске-православне цркве, српске тробојнице, вере нравославне, пмена српског, поглавпце нам народно-црквене, архнјереја нагапх, нротпв свегатенства н Срба у опгате, — изгреди ваидалскп, нечовечнп, нехригаћанскп, простачки. Тп изгреди без обзпра ко их је нзвађао, носплп су на себи тип фанатпчке нацноналне п верске мржње. Та мржња не мисли, не впди и не чује; једнака је бесноћн. Тако само можемо разумети оне вандалске постунке хрватских младеиаца и загребачке факинаже, која је дпвљом дреком и пнском наругаавала радосно расположење пропглих дана у Загребу. Замазивала је разнпм теку т шнама здање српске православне црквене ошнтине, камењем бомбардовала срнску банку и срнску православну цркву п лупала на њнма нрозоре. Свегатеннци нагаи ннсултовани су на разне начнне, грђенп су п пљувани, а нредусретани спмо са ногрдом : „свињп влагакиЛ И све су то чинили не само мангупи, факпнажа и ђачка дерлад загребачка, иего

О А(1 Ебр. 491/к. 205 ех 189Г). С Т Е Ч А Ј. '«■> У-- ! Расписује се стечај па иарохију IV класе у Ортт. Ковпну. Ваљано инструиране молбенице нмају се до

СИОН." Б р . 40.

н г х)1ватске красотнце", а све то одобравала и на свој начин потстпцала је п миога пптелнгенцнја, на н рпмокатоличкн свегатеинцп. 10во и једне епнзоде. Међу онима, којн су бацали камење на црквену кућу била су и два римокатоличка свегатеника. Кад их је видио један. Немац, средњега сталежа, да и онп бацигае камење, обрати се сав индигниран к њима н речеим: „ Срамите се, зар сте ви свештеннци." А онда се окрену публици са овпм речнма: „Ја се стидим гато сам католик." Дела јавна гатамиа п угарска и аусгрпјска, на и пзван нагае монархије, најжегаће осуђује нзгреде у Загребу. Индпгнацијом чинпмо ми то исто. Кад бп били непријатељи нагаој браћн Хрватпма, ■ мп бп се свему томе могли само радовати. А овако нм жалимо бруку и срамоту. јер је велика и вечна; а од корпсти иикако. ' (| Сергије ПејиГ) јеромонах манастира Прпвпне Главе преминуо је 1. (13.) о. м. у Горњем Товарнику код своје родбине, којој је отпгаао био п не слутећи, да ће га смрт тако брзо покоеитп. Покојнпк је од дужег времена боловао. Лака му црна земља! „БРАНКОВО КОЛО" ЛНСТ ЗА ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ власник и уредник Паја Маркови^. Адамов Изашао је 14. број са овим садржајем: Под лииом , песма Јов. А. Дучића; Петар ДабиН, нрииоветка једног каплара из српско-бугарског рата 1885. написао Браниелав Ђ. Нугаић; Пред крчмом, песма Аидре Гавриловића: Пожар у Москви, исторнјски роман Григорија Данплевскога (наставак); Да л' се сеЛаш, песма Рпсте Ј. Одавића; Црнн хлебови, написао Анатол Фране; Света Гора, написао Евђеније Мелхиор де Вогле (наставак); Пз историје сржке књижевности, (сдршетак) од И. Руварца; Књижевност, 1 одшињица чешке литературе, написао Јерослав Камнер; Крвава грофица, листак из културне исторцје угарске. Књижевни прикази; Књижевне белешкс; Белешке о уметностн; Велешке из статистике; . Тица. „Ђранково Коло~ изалази снаког четвртка. Дена је дисгу за Австро-Угарску на годнну 5 ф., на ио годипс 2 ®ор. 50 н. на четврт 1 ф . 25 н., (за ђаке 3 Фор. 50 гтов. г >дин1ње, 1 ф 75 н. на по године); за ипоземство годишње <! Фор., на по годипе 3 Фор., па четврт године 1 ф . 50 н. (за ђакс 4 Фор. годншње, 2 Фор. на по године.) АСИ. ' = 19. (31.) октобра 1895. иотиисаној конзисторијн поднетн. Из сединце енарх. г.онзисторије будимске држане у Септ-Апдреји дне 24. августа (5. септембра ! 995. Епарх. консисторија будимска