Српски сион

С тр . 710.

„СРПСКИ

вена са 10 метара дужине 5 метара ширнне. У крчми има 5 проеторија; иоследње две еобе на источној страни служе као локалитети за школу. Поред ове зграде налази се подрум, 2 метера дубок од цемента, 8 метара дуг, 3 метсра широк. 5. Магазин од цемента и дрвета (Ше^е1-Ваи) покривен еа цементом, 12 метара дуг и 6 метара широк, унотребл>ује се за стоваривање цемента. Осим овога налази се на истом земљишту кућа на спрат, у којој су станови за чиновнике. — Но ова кућа назидана је г. 1888. те по томе по истечају уговора не би имала принасти манастиру, него би остала властнтоет нодузетнпка као и остале творничке зграде. Вредност ових зграда је релативна. Јер исте у свези са Фабричким иодузећем имају приличну нредност — но за себе, односно за манастир без Фабрике не би имале никакову вредност, јер сс не би могле ни продати ни под закун издати. Вредност истих у свези са Фабричким нодузећем данас, узев у обзир у овом нитању изражено мњење вештака (г. Сонтага: могло би се од прилике на 28- 30.000 ®ор. узетп. —* IV. На тачку 5. горехваљеног саборског решења част нам је подастрети од стране рударског сатништва у Загребу изасланим вештаком г. Аладаром Сонтагом краљ. рударским повереником израђено стручњачко мњење нод 5.) са два нрилога у коме је ово питање исцрп.љиво претресено. V. На тачке 6. 7. и 8. горехваљеног саборског решења част нам је упутити на очитовање управе манаетира Веочина, које овде нод 6.) прилежи где су наведени разлози, који су манастирску унраву руководили, када је продају овога земљишта закључила. Међу овима као најглавнију, чает нам је истаћи ту околност, да је манастирска уирава тога мњења, да ће се це* А у мњењу струковњачком вели се у иогледу тих вгрпДа дословде и ово: „Ако се узме као данашња вредност зграда, којс по истечењу закупног угсвора 1909. г. манастиру припасти имају (изузев чиновпичку кућу, која је наводно 1888. саграђена) са износом од 28—30.000 Фор. коју вредност те играде само за иодузепе, а пе за манастир реарезеитовати могу , то се показује куповина за земљишта — рачунајући г. 1909 износ од 28—30.000 Фор. Носле 100—200 година су те из иловаче и ригел зидова направљене зграде, (ако буду постојале.) рушевне (за рушење) пли бар у тако рушевном стању, да ће ренрезенТовати једва вредноет од 3 —5000 фор."

мент за 17 година закупнине, на које време^садањи подузимачи права имају, исцрпсти. те да ће манастиру од тога нриход после тога времена одпасти Дочим продајом односно уговореном куповином се приход манаетира и то најмање толики нриход, колико га манастир од нодузетника данас ужива — на вечита времена осигурава. Ово мнење манастирске управе у то.н обзиру да %е се цемент за 17 ,'одина исцржти иотпуно је потврђено и горенаведеним мњењем изасланог струковњака. По мнењу подписаних уиитном нродајом се коренито имање манастира неће умањити — него напротив повећати — или у најгорем случају несигурно имање односно ириход сигурним заменути. Јер и евентуална куповина од 100 000 ф. која се манастиру нуди имаће сачињавати коренито имање манастира, и неће се смети на другу цељ употребити него искључиво на повећање манастирског непокретног иметка. С ногледом на све наведене околности а с' особитим погледом на то 1.) да су индустријална нодузећа сваковреним и непредвиђеним кризама и опасностима изло жена те тако манастир еа својим приходом у оиште није сигуран, докле исто подузеће нод закуп даје. 2.) да манастир оволико подузеће већ због велике инвестиције и ризике не може у вл-аститој унрави одржавати. 3.) с погледом даље на то, да манастир са 100.000 Фор. може своје коренито имање знатно повећати, п свој приход не само увеличати него на вечита времена осигурати. 4.) с ногледом на послетку на то да манастир цродаје своје неплодно земл,иште под згодном конјуктуром за 3400 Фор. по јутру, а може данас у својој околини купити истог таквог земљишта и још бољег за винограде за 150 до 200 Фор. по јутру, то су иодписани слободни славном сабореком одбору предложити — да овај куи са препоруком на одобрсње високом сабору поднети изволи. Горњим закључком нриобћене нам еписе част нам је подједно прикључене под повратити. У манастиру Веочину дапа 29. новембра (11. децембра) 1892. После оваког извештаја и стручњачког мнења, било би сувишно да доказујемо и ми целисходност и корист уиитне купопродаје за I манасгир Беочин. Тнм мање је то потребно