Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 44

- Ак ® ®) —<3 Т"@)

Б Е Л Е Ш К Е. (Од председника одбора за прославу стогодишњице овдашње српске гимназије, богословије и благодјенија) добили смо ову изјаву: Белешка у 165 броју „Заста-.е" од 24 окт. о. г. са свим је- неистинита. Може ли ко веровати да се није нико од виђенијих људи могао наћи да поздрави српског патрнјарха о слави стогодишњнце, те је бојаги за то одгођена, кад је овде свима познато да је све овдашње грађанство хтело, да су хтели сви нрофесори српски и народни чиновници да се свети патријарх у новратку свом нз Загреба најсвечаније дочека и да су већ велике прииреме за ту овандју учињене биле, но да ју смирени архииастир није -хтео примити. Жалост је то кад се може наћи Србин да онако што напише против највишег народног и црквеног достојанственика српског и против самих завода, којих стогодишњица треба да се прослави што су млади нараштај таковим идеалима загревали, одгајали и оплемењавали, да немају данас осећаја за народне добротворе, за данашњег српског патријарха, достојног насљедника сриских родољуба. Одбор је желео да нрослава стогодишњице буде велика културна слава, да буде велика народна светковина, да дођу у Карловце Срби из свих крајева, српских, да до^у заступници свих средњих и виших завода у земљи и из Србије да дођу носиоци највише власти, а да ли би се то у ово касно јесење доба и одмах иза оних непредвиђених прилика постићи могло, то је шггање, на које сватко може сам себи лако одговор дати и разлог одгађаљу наћи. (Монашко удружење у Србији) изабрало је за своје ночаске чланове високопреосв. г. еиископа бачког Гер.нана и нокосадског проту Мнлана г. Ћнрнћа. (Одликовааа). Витешки кнез Дикола одлпковао је Даниловнм орденом 111. стеагена: нредседннка „Матпце Сриске* г. Милоша ДимитријсвиЛа , градоначелннка новосадског г. С. ЛоповиЛи-Пецију, веленоседннка г.. 1азу Дунђерског н подпредседнпка .Матпце Срнске." г. А. ХауиИа. Добротвор српске школе). Врли Србнн н вред-

ни родољуб г. Евгсније Думча сазидао је и оиремио у Калазу срнску народну вероисноведну школу о своме трошку. Слава му!! (Скупштина архидијецезалног свештеничкоудовичког Фонда) одржана је у уторак. Присуствовала су 22. члана. Скушнтина је решнла већнном гласова, да се архидијецезалнифоид сноји са ошитим мнровннском фоидом. но без легатарннх свота својих. Легати фонда архидијецезалног да остану, на нме, архидпјецезалном свештенству на располагање. Легата тих има за сада 50 хиљада форннти, којим ће се новцем по мишљењу скушнтине моћи временом основати „свештенички конвикт", или томе слнчно. Разуме се онда, тад ти легати стуне у живот, јер за сад нраво на ужпвање дохотка од већине тих легата нрипада одређеинм за то личностима. (Скушптина „Матице Српске"). Овогодншња скунштина „Матице Српске" била је необично посећена. Нпје чудо; бпрао се — осим штипендијских питомаца — и секретар. За председннка изабран је ионово досадањп иредседник г. Милош ДимитријсвиЛ , за нодпредседника умировљени секретар г. Антоније ХаџиИ; за главног секретара г. Мнлан СавиЛ, против професора карловачке богословпје г. Милутина ЈакшиЛа, који је добпо 52. За штипендисте пзабрани су ови: Из закладе Павла Јовановића: Веселин Лучић пз Опатовца и Даннло Лончаревић из Коломеје (у Галпцпји); из закладе Костића: Милан Симоновић из Каменице, Андрија Романић пз Карловаца, Никола Јаношевић н Ђ. Милутиновић. Из закладе Христифора Шифмана: Александер Марић из Госнођинаца и Ст. Секулић. Из закладе Васе Јовановића н жене му Саранфнле: за трговачку струку Ђорђе Кобиларов (Сакпћ) н Ст. Кера и Милнвој Арнат из Мокрина; за обртничку струку Миливој Каракашевић из Титола и Ђура Вдајковић пз Руме, а за ратарску струку: Лазар Јовановић из Крушедола и Мнлан Миланов нз Ст. Бечеја. (Нек му се име зна). У своје време смо јавнлн, да јс на сриску нранославну цркву у Загребу