Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

еене Кукићу у епоменутим „Јадима с Куие", и обећао, да ће те уврједе јавно опозвати. II Консисторија и КукиК задовољише се том изјавом његовом. А и, да он пе би тога опозива свога тако стплизовао, да њим опет нове уврједе уврјеђеном Кукићу нанесе, позвала је Епархијска Консисторија Кукића, да он стилизује и амо пошље тај иозив, да га Остојић потпише и публикује у „Србобрану". II ирото се Кукић одазове и иошаљс амо текст опозива тога, врло благо и бсз понижавања за Остојића смишл.ен и састављен. Али Остојић није сачекао, да му ее даде текст за опозив, него је утекао и написао сам изјаву, опет у „Србобрану", којом — баш онако, како је слутила Епархијска Консисторија, поново вријеђа проту Кукића, јер рече у њој, да оиозивље уврједе, нанесене Кукићу, пошто му ,је „пресануло врело доказа његових", (т, ј. умрво му је свједок; а да је свједок жив, онда да би он тобоже доказао, да је имао ираво.) Том се изјавом није Конзисторија задовољила, него је иозвала Остојића, да публикује изјаву нако, како му је с.тилизовао Кукић. И нозвала га је и један пут, и два пута и три пута, и он ие хтједе нослушати. С тога је обзиром на слабо здравље истога Остојића; обзиром на биједно стање његове иородице, и обзиром на честнтост родитеља његовога ријешено, у данашњој сједниди конзисторИјалној, одустати од оних пошл.елица којеје изазвала његова непослушност и упорност, на га осудити на тромјеоечпу епитимију у манаетиру Гомирју. А за задовољштипу увријеђеном проти Раоаииу Кукићу по дијсцези циркулирати, и дати у „Сриском Сиону" штампати део Остојпћеве записничке изјаве, пред консисторијалним повјеренством изјављене 8./2, 1895 А тај дсо гласи: (сеЂет еш18818) „Моје јс увјерење сада, да сам се оштрије изразио нрема госи. проти Кукићу, а оштрије сам се изразио ради тога, пгго сам тада био у врло тешким приликама и големим певољама, те слушајући час од овог ово, час од оног оно, нисам могао иојмити ни увидити домашај ни тежику тих изражаја, који садржавају у себи велику уврједу за госи. ироту Кукића, и молим и високодосто.јну Конспсторију и госп. ироту Кукића, да узму у најмилоетивије нризреније моје тадање неугодне околности, под којпх сам утицају тада био, и да мп опросте ту погрјешку п ту г. проти нанесену уврједу, коју сам припрнван јавпо опет у „Србобрану" опозвати У Илашком , 8. Фебруара 1895. Младем ОсшојиЛ с. р. Из сједнице Епарх. копсисторије, држане у /Јјџ.шком, 18. јапуара 1896. Еиарх. Коноисшорија горњо-карловачка.

ОГЛАСИ. А'1 бр К. 1923 ех 1895. — 83 ех 189«. Е Д И К Т. 14 , з-з Усл.ед бракоразводне молбе Лазара Радића из Илаче протнв супруге му Даринке, сада пепозпата боравпшта — овим се позива речена. Дариика, да у року од године дапа, рачунајући од нрвог уврштења овог едикта у повине, конзисторији овој или сама лпчно предстаие плн место садањсг пребивања свога прпјави, пошто ће сс иначе против ље поведена бракоразводиа иарнпца и без п.е окончати. ,Из седнице арх. конзпсторије, држапе у Карловцп 18. (30) јануара 1896. Архидијецезалиа конзисторпја.

А<1 бр К. 1945 ех 1895. — 84 ех 1890. Е Д И К Г Г. 15. Усљед бракоразводпе молбе Ђорђа Стојковића из Сри. Црње против супруге му Милице рођ. Вукић, сада непозната боравишта, — овим се позива речена Милица, да у року од годиие дана, рачунајући од ирвог уврштења овог едикта у новине, копзисторпји овој или сама лично предстанс или место садањег пребивања свога пријави, ношто ће се иначе против ње новедеиа бракоразводна нарница к без ње окончати. Из седнице архид.. конзисторије, држане у Карловци 18. (30). јануара 1896. Архидијецезална конзиеториј а. С Т Е Ч А Ј 16 2-з Расписује се етечај на чстир чиновничка места у срн. прав. цркв. школској оићини новосадској, и то : 1. на место иеровође с платом од 300 ф . год. 2. „ „ књиговође „ „ „ 1000 „ „ 3. „ „ благајника ,, „ „ 600 „ „ 4. „ „ екзекутор-писара с илатом од 500 Фор. годишље. Књиговођа и екзекутор-писар полажу к;.уцију у износу своје једногодшиње а благајник у изпосу своје двогодишње плате или у вредносним иапирима, који имају своју важност на берзи. Дужности су нрописане у правилима за чииовнике у срп. нрав. цркв. школ. оићиип повосадској. Рок стечају је 4 недел,е дана од првог уврштења. У Новом Саду, 2. 14. Фебруара 1896. г. Кузман Миловановић II. Попадић пр. перовођа. иредседник.