Српски сион

Стр. 154

„СРИСКИ СИОН."

Бр. 10.

Или можда Назарени наши, увиђајући такође да су и они грјешни као и ми, хоће коиачно да се отресу гријеха, на зато бјеже између нас грјешних? Бјеже од пас, истина је. А да ли ће утећи гријеху? Само за онога који нема закона , нема ни гријеха (Римљ. 7, 8), поред ове и овакве слабости и немоћи наше људске (Римљ. 7, 18—21). Има нас који хоИемо добро. али ипак чинимо зло (Римљ. 7, 19). Нашој намјери опире се онај други гакон у удима нашим, који се ирошиви бољему закону ума нашега (Римљ. 7, 23). Па кад је велики апостол св Павао тако јако осјећао немоћ иашу за добро, зар се који од нас може ставити над љега па рећи: ја баш иикада и ии у чем погријешити нећу ?! Једино што може бити то је да се овај и онај почне јаче отимати и на путу поправљања својега наиредовати. Али зар зато треба опда, показујући прстом на нас, да се гади од нас? Није ли такво иоступање налик ономе Фарисејевом, који је хвалио Бога што није као онај митар ? Но Бог му то није за добро узео, нити му је то у заслугу унисао (Лука 18, 10 и даље Па нека су они баш у свему и пранедпи Али тада, осјећајући се јачима у добру од нас, ако хоће Бога да слушају, не би смјели бјежати од нас, већ остајући с нама у заједници и не остављфуКг<, збора својега (Јевр. 10, 35) требали би нам по магати да и ми бољи ностанемо Обративши се , требало би да ушврде браЛу своју (Лука 22, 32), а не да отиадају од твр^е своје (II Петр 3, 17). Да, има у цркви грјешника свакојаких. Зачетник гријеха ископао је себи многе засједе, из којих са читавом војском својом пакленом на све стране дочекује душу нашу и одсвуд одапиње на њу отровне стријеле своје. Многа од тих стријела и погоди циљ свој задајући љуте рапе души нашој и душа многога хришћапина ваља се у ранама јадовитим, као онај зла удеса путник што је ишао из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојничке. Па гле ове праведне браће наше, како иеће да се привате гријесима измрцвареие душе наше, нећедајој помогну подићи се, пеће ране њезине да исперу вином своје јачине

и да их помажу уљем милости своје, као што је учииио онај Самарјанин рањеноме путнику (Лука 10, 30. 33)! Као Лазар онај у ранама грчи се душа многога члаиа Цркве Христове и жељно погледа. да јој падне мрвица бар која са богатог стола онијех, који међу врлинама благују (Лука 16, 19 и даље), али Назарени наШи не чују ону Христову која тражи милосши (Мат. 9, 13) и милосрђа (Лука 6, 36), већ угледавши и најмању мрљу на души на ш ој, оназивши и шрун само у оку нашем (Мат 7, 3) суде и осуЈуују (Лука 6, 37) и бјеже, да.нас у злом стању нашем и не виде. Ето, како они врше вољу Божју. Или су они добри само онима, који су као и оии? Ако су такви онда нијесу као онај Самарјанин, којег нам Спаситељ за примјер ставл>а. Или добро чине само онима од којих се истоме иадају, а ненадајући се од нас злих и иаонаких, неће нам ни да чине добро ? Ако тако раде, ено их иита Христос: каква вам је корисш од тога (Мат. 5, 46) ? ! Ни ради себе, ни ради свога спаса ие би требали да су овакви. Та може се и од нас који подићи, може и од нас који поћи правим путем, а биће у нашој Цркви да има и таквих, који се већ нашт^ у сваком добру и поштењу. А биће их још који ће, ма и касније, на цут правде поћи. И ииак Назарени ломе штап над главом нашом, и ако знају да Онај једини добри (Мат. 19, 17) чека и до дванаестога часа да се иоправимо, на нас и тада прима и награђује (Мат. 20, 9) и у заслугу нам унисује чак и најмању ситницу, Еао пгго је н. пр. цигла чагаа хладне воде (Мат. 10. 42) и за један искрен уздах отвара рајска врата и разбојнику (Лука 23, 42. 43) и за скрушену ријеч признања (Лука 15, 21) прима у загрљај и блудиога сина (Лука 15, 20). Они хоће зар да се у таквој прилици наћу у друштву са опима, који се иротиве милостивом признању и најнезнатнијега труда нашега (Мат 20, 11 —16), у друштву са оним братом ненријазним коме је криво што отац нрима заблудјелога сина (Лука 15, 28)?! Христос се није гордо уклањао мишарима и грјешницима , оићио 1 је с њима (Мат. 9, 10), он опћи и с нама.