Српски сион

Б р . 14

,СРПСКИ СИОН."

О тр . 243.

Ускрса, да с браћож заједно прославе у дркви својој нравославној Ускрс Спасов и ускрс црквене своје свесги Избрисан је дакле п последњп траг разглашених успеха нрве каноничке посете бискупа крижевачког. Нека их више н не буде! Православпо Српство нека се на ум узме, да не каља свој образ и да не вређа мајку своју православну цркву за љубав ничијнм и никаким обећањима и заваћањима Браћп, која су се освестила, шаљемо братско ноздравље са: Христос васкрес! А свима који се око љих нотрудише нека им Вог стоструко трудове наплати! (Србин уметник и Немци). Управа кр. баварскнх позоришта послала је ономад немачким листовима у Минхену овај обавештај: „Највишим решењем од 28. марта подељен је кр редитељу глуме Јоци Савићу наслов кр. надредитеља (Оћегге^вбеиг) глума". Минхепски нрви лист А11§\ 21°'. надовезала је на то сљедеће редове: „Ова вест лзазваће без сумње ра- | досно одобравање п у евим круговима пријатеља уметности у нашем граду, јер и ако пх у ошнте пма мало који о опсежном, иреодговорпом н нанорном раду једног редитеља јасан нојам имају, то опет неће бити непозиато пи далеко остојећим колико иаша глума има да благодари овом фино образованом уметнпку. Мора се честнтатн не само уметнпку за одлпковање и унапређење које је одавио заслужно, пего и самој управи п дворској позорппци, који се могу теганти гато су себи тиме свога првог и најбољег саветника, за којпм су многа позоришта жељно погледала, — стално обвезали: Савић спада нашој позорници као редитељ од 1887. иза какоје са иуним усиехом као љубимац и бопвиван деловао на бечком Виг^Шеа^ег-и и вајмаршком дворском позорпшту; са бароном од Перфала створпо је он Шекспирову позорницу а са ннтепдантом Посартом свезаће га јога чвршће заједнички уметнпчки пнтересп на корист наше дворске позорнице . .; као књижевнпк Савић се одлнковао преводима с француског п енглеског, а тако псто и својнм расправама из историје позорпшта и драматургије". Слава му! (Последви Шакабенда). У Сењу је умро 15. (27.) марта у 76. години умировљени мајор Јосиф -Јовановић Шакабенд, који је у Сењу иза припојења Гранпце био њзгов први уставни градоначелник. Он је задњи пзданак славне српске фамилије Шакабенда. Покојиик је бпо у Сењу врло нггован те је сарањен уз велико саучешће грађанства. Дака му земља.

Изво д.* из записника седнице сри. прав. митрополијско-дрквеног савета држапе у Карловдима 28. новембра (10. дедембра) и даљих дана 1895 године. М 253 МЦС. 240^ 1895 ' Енархијска конзисторија горњо-карловачка извештајем својим од 18. Маја 1895 бр. Ек. 115. подносп уреда ради па вигае расмотрење све парнпчпе сппсе, гато се одпосе на фискалну акцију поведену против јеромонаха Урогаа Пејпћа. који је због његова самовољног пстуиа пз реда монагаког п клира ове митронолије тамошњом пресудом од 30. септембера 1894. број 1285. Ек 341. са чпна свегатеничког за свагда свргнут и од заједнице црквене на две године дана одлучен. Пошто су сви односнп списн прочитани Пресуђено је: Пресз г ду нрвостепенога духовнога суда из рачлога тамо наведепих у иогледу свргнућа са чпна свегатеничкога у целосги потврдити, у иогледу одлучења из црквене заједнице пак исту изменптн и иа темељу установљених разлога пресудити: да се Урога Пејић, као лпце лигаепо свегатенпчкога чппаима брпсати пз каталога српског нравославпог свегатенства, п уједно, да му се ради помирења његова са свегом православном црквом налаже двогодишња епнтпмија, која ће се састојати у ускраћењу св евхаристпје; нресуду ову уз новратак нарнпчких сииса ради извршења поступајућој конснсторпјп доставити. читао и издао Др. Лаза Секулић с. р. нар. цркв. тнјник. За тачан преппс јамчп: У Плашком, 18. Марта 1896. С. Кооановиб. *) Овај пзвод, односно пресуду висл. Митроподијског Црквсног Саветд штимнимо на нарочиту молбу и захтев прсч. снархијске конзисторијс горњо-карловачкс. Ур. Од Админиетрације. Ово је поеледњи број што га шаљемо дужницима нашим. 15 број ћемо разаслати еамо онима претплатницима, који нам не дугују. Админиетрација „Срп. Сиона".