Српски сион

С тр . 272.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 16

и местнии свештенством, градоначалником карловачким, проФесорским колегијама богословије и гимназије. При улазу у двор би Његово Височансшво ноздрав.кено бурним усклицима: „Живио"! на које усклике се Његово Височансшво благоизволело својим љубазним изразом одазвати Најљубазније се иоздравивши са високим носетником, и узев Га себи нод руку, уиутила се Његова Светосш са Његовим Височаисшвом у горње дворске одаје и одаје своје. Посета Његова Височансшва код Његове Светосши. без пратње, трајала је од 4 до 5 сати. Са пратљом Његова Височанетва провео је то време г. нротосинђел Лукијан Богдановић При повратку из ода}а Његове Светости, благоизволела је Његова Свешост приказати Његовом Височаиству градокачалника г. Ст. А. Јанковића, и управитеља гимназије г. Ст. Лазића, за тим ректора богословије протојереја г. Ј. Вучковића и уредника .,Српског Сиопа" протојереја г. Ј. Јеремића, које је Његово Височансшво благоизволело и ословити. Његова Светост преузвишеии г. Пашријарх Георгије испративши висока носетпика до излазка дворског, опростио се с Њиме најљубазније уз бурио клицаше присутиих : „живио 1 ', који су усклици дочекали Његово Височаиство и иснред двора и изнратили Га из Карловаца. З 7 среду, 10. (22.) априла, били су Његова Светосш и високонреосвештеии г. етлсжои бачки милим гостима Његова Височанства на свечаном обеду у Нсвоме Саду, у гостијони „Јелисавети", у пратњи протосинђела г. Лукијана Богдаповића, који је такођер удостојеп висока позива (Радња архидијецезалних епархијских власти). II. Архи.дијецезални Админастративни одбор у седници својој 11./23 марта о. г. после подне, нод председшиитвом Његове Светости, ттреузвиш. г патријарха Георгијн , решени су и овп предмети: Узет је на знање доппс кр. жуианијске областн у Вуковару, којил доставља па овоодборски закључак бр. А. 0. 294/243 ех 1893. препис отписа вис. кр. земаљске владе у Загребу одела за богоштовје и наставу, од 23. сентембра 1895. бр. 12458, у погледу

побпрања иарохијала ио подручнпм управним оиштинама с тим, да се обзиром на црквену автономију српске православне цркве у Карловачкој Митроиолнјп п Патрпјаршвјн, те па усганове ирев. кр. решкршгга од 10 авг. 1868, у иогледу наумљеног побирања нарохпјала у старом нровпнцијалу, по крајишком начину ио управнпм општннама, оспм већ у том смеру пзданнх овостранпх наредаба : од 22. јан. 1874. бр. 5089. и од 21 јула 1877. бр : 1810, никаква друга издатп не може. — Одобрен је црквеној општшш у Ленимиру кун једне куће за парохијгкп дом п 21 јутра земље за цену од 3750 фор , те је односни купопродајни уговор нровпђен клаузулом одобрења. — Наложеио .је црквеном одбору у Буђановци, у колико не би могао, нрема својој дужностп, убрати иарохијал од немарних дужника леппм начпном, да састави пидпвидуални пс-каз дужника парохијала и овамо га припошље ради ирисилног истеривања односнпх дуговина. —■ Извештај окружиог протопрезвптера митровачког о закључку црквепог одђора у Руми, да се умоли кр. област румска да изашље свога инженера, који ће извиднти, да лп се постојећи парохнјски дом прописно нреудеситп даде илн да за нов парохијски дом план сачини, узет је на повољио знање, а позвана је црквена општииа у Руми, да што нре ноднесе овом одбору план, но коме намерава стари иарохнјеки дом преудеситп према нронисима §. 18. I. Б. нрев. кр. решкрипта, или нов саградити. — Извештај овоодборског члана Л. Обреновића о разрешењу црквене општине карловачке, као н заппсник састављен у предмету предаје цркв. општинског иметка и осталих сииса новонменованом нрпвременом унравном одбору, узет је на знање, а новопостављеном нривр. управном одбору нздата су унутства, као: да зготовн тачан инвеитар о целокупном црквеном општинскож нметку, као п поједпних цркава, којег иввентара досада није било; да тачно пспита стање и пупиларну сигурност у зајам нзданих тражбпна, да редовну уплату камата од ноједпннх дужника осигура; да номпо иснита у току налазеће се парнице и да једино у случају нреке потребе даљп редован нут правде наставп; да још у течају ове године остварп завештајну жељу пок. Петра Георгијевића ради подизања крста, сходно овосграном налогу из 1895. г. и да у ту сврху код овдашње народне задруге деионовану готовпну у изиосу од 8152 фор. 54 новч. за времена откаже. А ношто је раснуштена црквена Скупштина закључила, да против решења висл. Саборског Одбора иоднесе иризив на внс. кр. угар. мииистарство, то да органнзацпју црквене скуиштине карловачке до коначиог