Српски сион

БР. 20.

„ СРПСЕИ СИОН."

СТР. 335.

Тек кад се пиже њиховог светога Томе иочела дизати још једна црква. видјеше што су учинили. И кад ту нову цркву осветише и кад их стадоше са војском у ту цркву нагонити, онда их забоље срце :ја њиховом црквом, узбунише се иротив нове цркве, викаху на пријевару, и ви знате и чулисте од етаријих, а многи и сами иамтите, с колико се муке повратише натраг у своју цркву, а она унијатска ено стоји нуста. Нека стоји, али ви кадје видите и кад се сјетпте ње, помислите свагда: а гдје су оне чудотворпе иконе, које су управ п дале новод, да поред св. Томе и унијатску цркву у Дишнику имамо ? Ево тих икона. Погледајте их како мирно стоје у цркви нашој. Погледајте их, и увјерите се, да је нука лаж била она вијест о њиховом чудесном враћан.у у манастирску пркву. Да, лаж. А ето како је та лаж .љуто опекла ову нашу нарохију. Та лаж изазвала је била још већи нркос у Дишничана и они нреварени одоше у унијате. Ја се бојим за вас. Опет може искрснути каква лаж и завести којега од вас у онустјелу ону унијатску цркву диишичку, као што еио прије осам година оиа четворица хтједоше у њу и отићи, истина пе из љубави спрам унијатства и из жеље за иаиом, него у увјерењу, да ће сваки добити 400 Форината, јер знате да су нам гово рили, да су чули, да у Крижевцима толико за сваку душу дају. Маните се дакле тога нрислушкивања шта говоре, маните се освртања па којекакве гласове и изгледања којекаквих чуда, јер ви не знате гдје су вам ступицу поставили и гвожђа намјестили. да вас улове и пред свијетом се онда похвале, да вас је Бог, а не ваша безазленост и њнхова нрепреденост, у крило њихово довела. Ево вама вашег св. Николе, а Дишничанима и св. Томе. У њих гледајте. њих слушајте, уз њих се нривијајте, да вам буду па помоћи и у дану и у ноћи. У њих се уздајте и ничега се не бојте. С миром идите и Бог мира и љубави пека буде са свпма вама! Амин.

Реферат катихете и проФесора на вел. кр. реалци у Земуну јереја Саве ТеодоровиЂа (Наставак.) По иоменутом наставном плану прописане С У У '• разреду .Нрииоветке из старога завета", уз нонављање најважнијих молитава са разјасњењем. Ово је и но мом скромном мишљењу правилан иочетак, јер стари завет има да ноелужи као основ даљем изучавању новозаветних дога ђаја, на и целој верској настави. У П. разреду нрописан је „Пространи катихизис." Ово је но мом мишљењу са гледишта мстодичко-дидактпчке поступности ногрешно; јер се материја, која се садржи у „Пространом катихизису" — изложење вере и морала хришћанског — неда никако уснешно проучавати без новозаветне еванђелске новести, у којој се садржи не само наука Христа Спаситеља и хришћански главни догмати, него и његов живот и дела. Особито сам у низу многих година искусио, да је ученицима тешко схватити п како ваља разјаснити поједине чланове Символа вере, који говоре о прпроди, животу и важнијим делима. И. Христа, као што су чланови: II—VI., а за тим и IX. и X., асо предходно нису у нужном обиму упознали се са важнијим нартијама новозаветне новести; а тако исто им тешко надају и поједине тајне новога завета, на и наука о хришћанској надежди, са својим саставним деловима: науком о еванђеоским блаженствима и молитви Госиодњој, које се партије оснивају на новозаветној науди и потврдама, које се црну из Еванђеља и списа новога завета. С тога бпх ја био тога смернога мингл>ења, да се у П. разреду у место „катихисиса" треба да пропише ,.,Библијска повест новога завета", као лакша и занимљивија материја, а уједно и као неопходни природни услов за лакше и успешније тумачење и схваћање „катихисиса;" — а „катихисис" да се из II. разреда пренесе у 111. разред, где су ученици већ и душевно зрелијп и развијенији за боље схваћање оних апстрактних појмова и догматичкпх суптилитета и финих дистинкција, које се у „Пространом катихизису", као некој малој „Догматици" и .Моралци" садрже: д чим је за ученике II. разреда, који су и онако душевно неразвијени, учење „Катихисиса," на још без нретходног нужног упознања са „Новим Ваветом," права мука, која дотичног вероучител.а сећа на ону нево.љу, коју би имао учитељ нор-