Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

После '/ 4 еата дошао је св. иштријсирх Георгије еа високопреосвештеним епископима у синодску седничку дворану, која се дотле испунила одабраном публиком. Његова Оветост донекана је и поздрављена са бурним усклидима „живио". Високопреосвештени епископи Михаило и Гермап одоше, за тим, у стан краљевском комесару, да га позову на свечано отварање св. Синода, дочим су Његова Светост и впреосвештени епискои Мирон дочекали Његову Преузвишеност и поздравили Га при улазу у синодску седнпчку дворану. Преузвишени кр. комесар заузео је своје место нод балдахином, стојећи пресекао печат превишњег декрета о своме наименовању за кр. комесара и предао га своме секретару да га ирочита. Овај је то учинио на мађарском језику, којим је оригинални декрет написан. За тим је патријаршки и нар. црквени секретар г. Др. I. Секули^ћ исти декрет прочитао у срп-_ скоме преводу, а који гласи : Ми Франц Јосиф први по божјој милости цар австријски, краљ чешки итд. II Апоетолеки краљ угареки Љубазни Верни! Данашњега дана изданом Својом одлуком дозволили смо најмилостивије, да се сриски иравославни архијерејски сииод може састати 17/5. маја 1896. у Карловцима ради нопуњења уиражњене сри. ирав. еиископске столице вршачке и ради решавања осталих текућих иослова. На овај архијерејски сииод па предлог Нашег уг. министра-председника имеиујемо за Својега кр. повереника Твоју Верност. Којем у осталом Својом царском и краљевском милошћу сталио наклоњени остајемо. Дано: У Будимпешти 4. маја 1896. год. Франц Јосиф с. р. Барон Банфи с. р. Нашем љубазном верном Ђарону Федору НиколиЛу од Рудне, Нашем правом тајном саветнику, заступнику на угарском сабору у Вудимпешти. За време тих читања скинуо је кр. комесар кану с главе, а пуцањ топова и свирање банде нратили су та читања. По прочитаном превишњем декрету је пре-

узвишени кр. комесар најпре на мађарском, а онда сриским језиком прогласио седнпце св. Архијерејског Синода отворенима и би поздрављен са „живио"! За тим одмах обратила се Његова Светост. иреузвишени г. иатријарх Георгије преузвишеном кр. комесару овпм говором : Преузвишени гостдине бароне краљевски иоверениче! Иревишње благовољење и очинско старање Његова царског и аиостолског краљевског Величанства, нашег премилостивог Краља и Госнодара, у низу година мудре и сретне владавине Му у безброј прилика указивано овопредеоној православној срп ској цркви, ненрекидно је уздизало и бујно јачало према ГБегову Величанству пајискреније и најдубље осећаје захвалности, поданичке оданости и нигда не прекршене верности и лојалпости овопредеоне православпе српске цркве, и то како њезиних врховиих поглавара и настира, тако и верних јој, православнога српскога народа у овим крајевима. Па и данас Вашом Иреузвишеношћу објављени нови превишњи чин неисцрпиве владалачке милости, иаиме превишња дозвола ГБегова царског и апостолског краљевског Величанства, да се овај иравославни српски архијерејски синод може сазвати и састати у заседање ради решења велеважних предмета, који су по саму цркву и народ од највећега верског и религиозно просветног интереса, и то у нрвом реду ради ионуњења унражњене енископске столице вршачке, а у другом реду ради решења осталих нерешених иредмета и питања, који у архијерејско-синодски делокруг снадају — најрадосније подстиче у пама свима опе исте горе обележене осећаје захвалпости, оданости, верности и лојалности ирема освећеној особи ЈБегова царскога и апостолског краљевског Величанства, нашег нремилостивог краља и Господара и негује у срцима и грудима иашим топле молитве, које управљамо к' престолу Превишњег Творца, да из извора превечпе своје милости подари ГБегову Величаиству дуг живот, здравље и срећу; а све на славу силних Му државина а