Српски сион

С тр . 332.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 20.

Од колијевке већ иаучени, да свему томе вјерујемо, ми сио брзо готови, да свашта видимо, јер душа наша иуна је тих чудиоватих слика и срце наше нренуно је њеке нлашљиве слутње, па само ако си се нашао сам на сјеновиту мјесту, ето одмах иривиђења. Та колико је еамо ирилике за таква привиђења, кад ко.ји од вас са увјереном душом у збиљу тих привиђења и нлашљивим срцем својим зађе у шуму и нађе се у њој у честнм оним часовима, у које се човјеку у по дана чиии. као да је сав живот изумрво ! Гранчица ниједна да се макне. листак ииједан да се залепрша на грани, итица ииједиа да ирхне или гласа од себе да иусти А кроз онај нрорешетани кров од букова лишћа тек тромо нродире свјетлост суичана па и она њеке необичие, иолутамне и зелеикасте боје. И ти се паједанпут осјетиш сам самцит. Станеш звјерати око себе на све стране. У памет ти долазе нриповијетке оне о вилама и дусима евакојаким. Од једном застанеш, прислушкујеш. а не чујеш пишта осим немирног куцања рођеног свог срца, око којег ти најприје мало застуди, а за час осјетиш у себи њеку ватру, која ти удари у главу и у очи и поглед ти постане несигураи. Сад нека се ма шта догоди, ти си готов заклети се, да си тамо иодаље видио њешто како је смукиуло, или застало на у то гледа и онда пестало. Нико ти не ће моћи доказати, да је то твоје привиђење било оно, што је нрво нарушило ту тајанствену тишину, а душа твоја није била кадра да то разговијетио уочи. Сухаједна гранчица можда је пала, или је први вјетрић, који се кренуо, заталасао само мрежу паукову, а ти си видио чудо! Знам ја како ви мислите и како осјећате. Та и око моје колијевке врзли су се ноћни дуси и мени се чинило, да сам их видио. И мене су сретале виле, кад сам у вече иролазио крај оскоруше оне на нашем кућишту! Али ето одкад сам њешто научио и ио свијету се окренуо, нијесам никада још таква нривиђења доживио. Видите ли, како је то добро ићи у школу и научити се својим очима право гледати ?! Зато ие отимајте дјецу своју од школе и

не еметајте дјецн својој, да у школи прогледају. Опо јест истина, ваша је школа тек ночетна. Али њенгго она, а њешто опет Црква ваша кад се мозабаве са дјецом вашом, па ето за н>нх слободе у свијету овом Божјем Школа ће научити дјецу вашу, да истинитије схваћају нојчве разпе у свијету овом. А Црква ће их упутити у нраву вјеру, која ће нх ослободити презап>а од сваког шушња, јер ће им казатп. да Го спод духова н свнјета иевидљивога само у ванредно и>еко доба шаље прилике из тога свијета међу људе и када их шаље, да то увијек бива ради поуке људима на нуту њихова спасења Та и шта би, браћо, ова наша силна прпвиђења, која нестапу онако, као што су се и појавила, а за њима пе оетане никаква трага, осим опо мало језе у тијелу пашем и страве у души и срцу нашем ? Чему смо се од њих научили? Колико су нас^бољима учинила? Кад еу кога 1>огу обратила? Никога и пикада, Још нас иаводе, да о Богу грјешно мислимо. Јер кад вјеруЈемо, да нам Оп све то пред очи шаље, а без икакве цијељи, онда ми о Њему иедостојно мислимо. Јер није Он наше плашило, него иајозбиљннји и најсветији Отац наш. Досад сге мислим разумјели, како су ваша привиђењасамо обмана и иишта друго. А као што се вама свашта привиђа, исто се тако привиђа и другом неуком свијету. Па можда се привидило и оним „шокцима" (како ви зовете римокатоличку браћу пашу, ваљда за уздарје, што су они вама придјенули име ,,Влах ; ', које пије ваше), тамо на мекоти њекој, код села њеког, педалеко од Беловара Нијесу они видјели мајку Божју, него ако су у онће што видјели, видјели су слику онога, што им је у часу оном душу мучило. А цијела је ствар како дапас већ изгледа, нијесу они у опће ништа пи видјели, него су смислили једну велику лаж и нријевару, којом су хтјели да иостигну п>еку своју корист. То нам лијено свједочи све она, што о тој појави до данас већ знамо. Свака ријеч у опису тога чуда мора вас ув.јерити, да су лукави људи смислили били, како ће неуки евијет