Српски сион

С тр. 628.

„СРДОКИ

СИОН."

Б р . 38.

Правоелавље и Старокатолицизам. У прошлим бројевима овога диста саопштили сми неке ствари, које се тичу Старокатолицизма и његова одпоса према Нравослављу; изразили смо и жељу, да се што пре доконају преговори о сједињењу Старокатолика са православном црквом. И то смо, ето, све учинили у најродније и најплодовитије доба учесталих посланица римскога првосвештеника, пане Лава ХШ., којима он препоручује сједињење свију хришћанских цркава, — с!акако око з1оИсе зу. Ре1га. Учинили смо то, ето, у исти мах, кадипружену руку римског ирвосвештеника, пуну папских посластица, одбисмо: у име истине и слободе, једнакости и љубави Јеванђелске. Да у исти мах, кад одбисмо позив на сједињење са римским папом и папизмом, ето хоћемо споразума, и сједињења са Старокатолицима! Па то зар да буде право загребачком Ка1оПскот ГлзШ? Ко би смео то и прет поставити! Напротив, ако ће нам веровати загребачки орган римског католицизма, ми смо баш и очекивали, да нам он све то замери и ради тога коју сузу пролије. Он је то и учипио, у уводном чланку свога 37 броја под горњим натписом. Постигао је тиме два успеха. Пожурио нас је, да допесемо у иреводу чланак о првом епископу старокатоличке општине, славиоме Рајпкенсу; а изазвао нас је, да напишемо овај чланак у одговор његову чланку истога натписа. Најпре да му одговоримо на неке подвале, којима се православни, те по томе и Православље, вређа. Писац Ка1оИско§ Ув1а, сигурно у намери да у папред прибави својим читаоцима уверење о заблуди православпих у погледу симпатије и сједињења им са Старокатолицима, он приказује иравославне: да Ми га вјесНпјепјет 1б1оспе та за којот гара(1пот сгкуот, еато пе 8 птока1оПскот, надаље, с1а от а зате тггпје па раршаћго 1гаге с!о(ЗЈгпе 1оске за рго1е81апИгтот 0(3 коједа 8и 1 и2ајт!Ј1Уа11 зуоји §1аупи титсци ргоИ ка1оИсЈ2ти, (римском). А да тежњу за сједињењем са Старокатолицизмом као заблуду православних

а рпоп докаже нисац Ка1оИскод Б1б1а казује најпре да та тежња православних постоји, а онда како 1 ргауо81а\'1је и пајпоујје (Јођа. зта!га рго1ез1ап81уо ро^ићшт га кг§сап81то, јег Јс1е 8Уе с1а1је па 8(ггтш 1]с:\а'асјје 1 гасцопаИгта те да ће православпи, као §1о зи росеИ иуМјаИ хаћЈисТе рго1ев<;апНгта, ргогпеИ 1 гаћ1ис1е б1агока1оНс]''/та. Одговор наш на све ово може 6 ити сасвим кратак. Православна црква није никада ни помишљала иа сједињење ма с ким , ко не би иретходио изјавио, да жели примити учење, које исиоведа и она, примив га и сачував иеизмепЈеио од самога Христа, св. Апостола и св. отаца седам васелепских са бора. Поједине цркве или друштва, која се удалише од тога учења, а зажелила опет вратитп њему и његову извору, тражила су, да се сједине с православпом црквом а не Она с њима. Историја не даје противна доказа, а потврђује истинитост наше тврдње. Друкче није могло и пе може бити. Јер, кад је реч о еједињењу хришћапских пркава или друнггава па темељу учења, старе васеленске цркве и њезиних сабора, (а на друго сједињење православна црква нити помишља, нити може пристати), дакле, на темел>у, на којем је Христова црква, са којом је Христос обећао бити до скон* чанЈА к'ккл, основана, а кад ]е иа том темељу једина нравославна црква, јер са њега није сашла, нити га окрњила и изменила, нити му што додала, — онда је сасвим природно и логично, да при таком сједињењу не може бити ни речи о сједињењу те једипе, старе васеленске, ничим пеизмењене праве и истините Христове Цркве, ма са којом другом хришћанском нрквом, вероиеновести и друштвом, него може бити говора и посла само о <■)<■, џ<њењу ових с Њом. Протестантска која вероисповест или друштва пм, која су миога основна учења старе васеленске Христове Цркве изменила и многе битне оспове јој напустила, тако, да се црквом сматрати и не могу, (по учењу православпе догматике), — ииеу пикад пи тражиле сједињење са православном прквом. А ова да Ме га вјесИојепјет та за којот гарасТпот сгкуот!