Српски сион

Б р. 38. „СРПСКИ СИОН." С тр . 63 1.

ве 1ако 1ако 2аиз1ауШ. 8 пјјт зе тога гасипа1Ј као уг 1 о гпасајпот 1 гпатепИот с1пјеиЈсот". А ако се узрачуна правилпо и тачно, увериће се и Ка1оНсИ Уб!;: да је будућност Православља! Религија и народност, као оенови васпитања. Написао Н. Макавејски. (Наставак.) Таке су идеје Русоа, ваплоћене у његовом ,.смислу", тако је учење Дистервега, његова правога сљедбеника, затим и школа т. зв. Филантроииста на челу с Базедовим и многих других недагога на западу; таки су погледи X Н. Толстоја; исто така правила нроничу и у руским педагошким журналима 60 год. и, међу осталим у најбољем листу „Учитељу" Паулзона. Треба ли се упуштати у детаљни разбор ове давно разабране и критиковане теорије? Осим откривења и дубоких мислилаца старога и новога све/га, и свакодневно сопствено искуство и пажња над дечијом природом, и исграживања и закључци антрополога, сви једнако сведоче, да ова теорија не стоји, јасно показујући, да се у душу човекову самом природом увлачн неодољива наклоност к злу, које је разумео још Платон под речју оТасрод, па које је циљао Овидије у својој изреци: „видим боље и одабирам, а чиним горе", којега је сву силу тако дубоко и верно иасликао св. Апостол Павле у своме учен.у о закону греховном, који живи у човеку, и о закопу, који се бори са умом његовим (Римљ. УП 15 — 23). Господарство необуздане самовоље, најпоследњи егиозам, јесте достојии резултат привађања у практику овога иринцииа природнога развића... У осталом од ћуд.т,иве маште Философскога уображења до остварења њена у стварност — као руководнога начела, врло је далеко. Идеал „нрироднога човека", који је тако привлачно оцртан ватрепом кичицом „женевскога грађанина", немогаше да не заиитересује, шта више да живо не покрене мислено човештво, изазвавши жесгоке сљедбепике, али и таке исте критике; ио на

томе је и остало. 0 васпитању овим идеалом и о нривађању истог у живот, једва се може што говорити. А ево и други облик решења тога питања, која се изразила у идеји т. зв. хуманости и човечности, у којој исто тако многи виде јединетвено верно руководно начело за васпитање. Но нита се, да ли се уноси много садржаја овим нојмом у васпитни идеал ? Својим развићем особито епохом препорођења, када су велике заборављене творевипе грчко-римског генија изнова заноеиле свет и када су признате биле за производе опћечовечанског назначења, за достојпу нодлогу у основи опћечовечанске културе, — идеја ова у садашње време ностала је већ пролазна, опће употребљеним изразом, кога се садржај при томе не представља увек јасно. Обично нод хуманошћу разуме се особито меки, — снисходљиви одношај према људима, иезавис: о од њихова садањег положаја и видљивих околности. Но на чему се оснивају таки одношаји? Да ли на сазнању сопствепих несавршенстава, да ли на постојаном сећању, „да смо ми сви људи и , и према томе „да ништа човечанско није нам туђе"? или оно мора потећи наггротив из иризпања, да се света искра овога доброга начела никада неће у њој угасити потпуно, али нестаје полако она овде, где је на самом дну душе људи, који су по изгледу савршено изгубљени, жалосни измети друштва? Неоиходно је потребно унети светлости у ову идеју, разјаснити садржај и основе њепе, да се не руководимо њом слепо, него сазнавајући је, да се иравилно руководимо њом У противном случају може јој се дати и штетно значење и рећи, да она „уноси страннутицу у моралној оцени лицн и поступака, да стешњава границе међу добрим и злим, да улива отровну струју у живот наших дана и плоди у њему жалосну слабост карактера и т. д. Могуће је представити још неколико сличних правих идеала васпитања; ко.ји, по изгледу, истичу из нојма о човеку, као бићу, које носи вредност и значење у себи самом, или, у крајњем случају, који су блиски са овим широким и еластичним појмом. Но место овога, природ