Српски сион

В р . 42

Коисулат Марка Агрипе и Канинија Гала пада у 717. годипу а. и. с. Према томе Ирод је заузео Јерусалим и ночео царевати 717. године. Но шта треба разумети под „трећим месецом" ? Неки мисле. да је то трећи месец од 1. Нисана, т ј. трећи месец но реду у јудејској свештеиој години. 35 Но у таком случају иије опет јасно, шта разуме Ј осиф под иразииком поста, — еортгј т та1в[ас, — јер у то доба у Сивану месецу — није било никаквога нразника поста. Други опет као Каспари 36 и Квандт 37 узимају израз тф трстф [хгјуС не у смислу трећега месеца свештене годиие, ио у смислу трећег месеца, од како је Јерусалим био онседнут. Ми гте можемо, а да не прихватимо то мишљење, јер у његову корист говоре ове чињенице. Јосиф ирича, као што сноменусмо, да је Ирод освојио Јерусалим у исти даи кад и Помпеј пре 27 годииа. Потражимо у његовим делима место, где ои говори о томе, како је Помпеј заузео Јерусалим. У г Старинама јудејским" наћићемо ово место: %ос\ уар аХо6агј5 тгјд тсбХгмд тсер! тоу тргсоу јлг^а тгј туј5 уиатб''ад тјјлгра, 38 а у „Рату јудејском - ' : трстф уар ттјд лоХсорхмс; есавтитгсоу г1д то сгроу. 39 Дакле овде уиатзса и тсолсорхса означавају један и исти дан. Према томе вероватније је, да је и Ирод ушао у град иосле тромесечне оисаде тгјд поХсоркГОсд. 40 У таком случају под нразником поста ваља разумети јудејски нразник 10-га Тишри — празник чишћеп.а. субота мира. То се даје иотврдити и тиме, што је Антигон владао три године и три месеца, дакле он је ушао у Јерусалим у лето 714. године, што је много вероватније, но да се узме, да нод трећим месецом треба разумети Сиван, јер би у таком случају Антигон заузео Јерусалим са Парћапима у Фебруару-марту, међу тим су по35 Дакле Сиван, који одговара нашем мају-јунију. Тако мисли Виаелер, Сћгоп, 8упор.че, р. 50. 36 С 111*011. §ео§1'. Е1П1. 111 (I. 1 ј . Ј. §. 20. 37 7.ел10Г(1111111 ц;, §. 3. 38 А и И гји . XIV, 4, 3, 89 ВеП. Ји(Ј. I, 7, 4. 40 Под опсадом треба овде равумети опсаду пооле Иродова повратка из Самарије, јер је онда тек почела права опсада. 41 апидин. xiv, 16, 4.

С тр. 69^

следњи у то доба тек упали у Сирију. Сад да видимо, да ли одговара истини Ј осифок нодатак, да је Ирод ушао у Јерусалим после 27 годипа после тога, кад је исти заузео Помиеј. 41 Последњи је освојио Јерусалим 179 олимпијаде, нри консулима Марку Тулију Цицерону и Кају Антонију, трећега месеца, у дан носта 42 дакле 10. Тишри, као што мало час видесмо. 179. олимнијада почела је у другој половини 690. и трајала је до половине 694. г. а. и. с. 43 Цицерон и Антоније имаћаху копсулску власт 691. године а. и. с. (—63. год. пре Хр. рођ.) 44 , а по Касијодору коисулат Марка Агриие и ЈГуција Канииија био је одиста двадесетседми ио реду после Антонија и Цицерона. 45 Но ако 691. години додамо 27 годииа, то ћемо добити 718. годину а. и. с., док међу тим консулат Марка Агрипе и Капинија Гала иада на 717. годину, дакле од Помпејева до Продова освојења Јерусалима нротекло је не 27 ио Фактично 26 година. Та разлика, ако је ие бисмо били вољни ематрати за иогрешку, даје се објаснити споменутим горе обичајем јудејских иисаца, да рачунају године од 1. Нисапа а не од самог догађаја. Ако узбројимо на тај начин, одпста ћемо добити 27 година, јер од 10. Тишри 691. год. до 1. Нисана 692. год. имамо једну годипу; од 1. Нисана 692. го дипе до 1. Ниеапа 717. г. — 25 година, и од 1. Нисана 717 год. до 10. Тишри исте године имамо једну годину, 46 дакле 1+25+1=27. Ј осиф Флавије саопћава још једап иодатак, који се донекле односи на доба освојења Јерусалима. Наиме у својим „Старинама јудејским" пркча ои, да је Ирод почео онсађивати Јерусалим, или боље речено, чииити припреме за опсаду рано у иролеће, и да је то било у трећој години његова царевања. 47 Имајући на уму, да он 42 II). XIV, 4, 3. 43 Всћигег, Бећгћисћ (Јег пеи1е«1. 2е11цеЗсћ1сћ1е. 1873. р. 672. 44 СјиапсЦ, р. 8. 4Ј Сазрап, р. 19. 46 МуретовЂ, вђ какомЂ году родилса Ј^осподв нашг. I. ХристосЂ. Нрибавлен'н кђ твор. Св. ОтцевЂ, ч. 35, р. 279. 4! АпИчиИ. XIV, 15, 14.

,СРПСКИ СИОН."