Српски сион

0 тр . 708.

„српски

сион."

Б р . 43

дина његова царевања почела 1. Нисана 750. и трајала од 1. Нисана 751. године а. и. с. и пошто Јудеји рачунају године царевања својих царева одређено од 1. до 1. Нисана, то његово царевање није могло трајати ни један дан после 1. Нисана 751. год., нити је пак он могао умрети пре првога Ннсана 750. године. То потврђују и ове чињенице: 1. По ЈосиФу, Ирод је умро, кад му је било око 70 година. 54 Нознато нам је међутим, да је Нрод, кад му је било 15 година, постављеп за војводу у Галилеји и то у деветој години првосвештенства Иркана II. 35 Последњи је подигнут на првосвениеничко достојанство у трећој години 177. олимпијаде за консула Квинта Хортензија и Евинта Метела, 56 дакле у другој половини 684. или у нрвој половинн 685. године. На тај начии девета година првосвештенства Ирканова обухвата 693 — 694. год., ге се према томе Ирод Велики родио отприлике 679. године; дакле у почетку 750. године имао је око 70 година. 2. После смрти Ирода Великога на основу његова завештаја, који је потврдио император Август, држава му је била подељена међу његова три сина. О првом сину етнарху Архелају знамо, да га је у десетој години његова царевања, на основу тужбе његове браће, римски император Август збацио са престола и послао га у заточење у Вјену. 57 Узмемо ли, да се прва година његове владавине почела 1. Нисана 750. године, то је десета година почела 1. Нисаиа 759. год. Међу тим по сводочанству Дијона Касија, 58 Архелај је нослан у заточење за консула М. Емилија Деиида и Лелија Арунција, а они су ступили у звање 1. јануара 759. год. После Архелајева заточења дође у Јерусалим легат 54 Ап%иЦ. XVII, 6, 1; Ве11. Ји<1. I, 33, 1. ЛпНцт!. XIV, 9, 2. 56 1Ш. XIV, 1, 2. 57 Нз. XVII, 13, 2. 58 1/У, 2 7. У спису „Ве11. Јш1." II, 7, 3. Јосиф побија сам себе говорећи „да је Архелај заточен у деветој годиви свога даревања". Но то је или његова властита погрешка, или су је учинили преиисивачи, јер како у АпМс[и11. XVII, 13, 2, тако и у својој автобиографији преноси он заточеље у десету годину, а то ј"е тим вероватније, што се слаже са Дијоповим иричањем.

Квириније, обави ценз и конФискује Архелајево имање — 37. године од акцијске битке. Бој код Акција збио се 27. септембра 723. год ; према томе тридесет седма година од тога догађаја трајала је од 27. септ. 759. до 27. сент. 760. године Сравнивши то са наведепим Јосифовим хронолошким податком видимо, да је Архелај послан у заточење свакако 759. год. (после 1. Нисана), а Квириније је после тога, иа крају 759. или у почетку 760. год. обавио ценз и узаптио Архелајево имање. Но ако је то тако, онда је Ирод Велики умро ни пре 1. Нисана 750. ни после истога дана 751. год. но у току те јеврејске свештене године. 3. Други син и наследник Ирода Великога тетрарх Филип, под чијом су се управом налазиле области Трахонитида, Га влонитида и Ватанеја 59 , умро је у двадесетој години царевања римскога императора Тиверија, а управљао је тетрархијом 37 година. 60 Као самодржац почео је Тиверије царевати после Августове смрти, који је умро 19. августа 767. год. 6! Дакле два десета година његова царевања почела се 19. авг, 786. и трајала је до истога дана 787. године. Одрачунамо ли од тога 37 година, добићемо, да се Филипова владавина датира од 1. Нисана 750. год. или да је он почео владати у току 750—751. јеврејске свештене године. 4. Трећи син Ирода Великога, који је преживео своју браћу, Ирод Антииа добио је после смрти свога оца у владавину Галилеју и Переју и име тетрарха 02 После смрти његова брата тетрарха Филипа, тетрархија последњега неко време није била у рукама наследиика Ирода Великога, но је истом управљао сиријски намесник до Тиверијеве смрти. Не чим је носледњи умро (у марту 790. г.) нови император Кај Калигула иоклони тетрархије Филипову и Лисанијеву с царском титулом свом пријатељу Ироду Агрипи I., унуку Ирода Великога. 63 То се догодило 58 Ап^ЦиК. XVIII, 6, 4. 60 11)1(1. 61 Шо Са«в. Г,у1, 30. 62 Ве.11. Јпс1. II, 6, 3. 63 II). II, 9. 6; Ап«(ци1. XVIII, 5, 4; XVIII, 0, 10.