Српски сион

Стр 782

„СРПСКИ СИОВ."

(Радва епархијоких влаоти епархије темишварске.) I. Седница еиархијскв конзисторцје држане у Темишвару 12. (24.) новембра 1896. под председнпштвом Његова Високопреосвећенства. господина Никанора, епископа дијецезана, у којој су следећи иредмети решени: Дубоким сажалењем и искреним саучешћем узет је на знање брзојав епархпје будпмске, да се је тамошњи еппскон дијецезан Јеремија Мађаревић по неиепитаном иромислу Божјем у веч^ ност нреселио. Смрт уваженог покојника јављена је свима подручним парохијскпм звањпма с позпвом, да се кроз три дана у свима црквама жалити, кроз 6 недеља спомињати и име високопреосвећенога покојника у дпптихе увести имаде. — Узети су на знање некп високи отписи министарства богочасти н јавне наставе о иоделењу државне припомоћи. Узет је иа зиање допис арадске румунске конзисторпје, да ће монопгторски Романи тамошње Србе до конца 1896. г. исилатити. — Одаслаи је вис. министарству богочасти и јавне наставе извештај о истраживањима рођења и венчања породице Бадуци. — Узето је иа повољно знање извешће јераја Шандора Поповнћа о држању недељне школе. — Узето је на знање извешће протопрезвитера Георгија Влаховића, као председника испитне комисије, да су дана 17. (29.) ов. м. 1896., у В. Кикинди, свршени богослови ГГавле Милићев и Владимир Вулишић, Светозар Јеврић, Јован Јовановић, Душан Путпик и Драгутин Чолаковић положили стечајни испит. — Одређена је истрага против јереја Др. М. — Јереј Светозар Павловпћ јавља, да се је толпко оноравио, да може сам свештеничке дужности своје вршити. — Узето је на знање извешће адми. нистратора окружног протопрезвптера темпшварског Кузмана Станића у ногледу катихизације на темншварским средњим школама. — Узето је на знање извешће сриске православне црквене општине у Вега св. Ђурђу о организовању тамошње цркв. певачке дружине. — За администратора срнске православне парохпје у Сараволи иостављен је јереј Богољуб Петровић сада администратор у Нађлаку. — Извештена је казниона у Сегедину, да се јереју Ср. Ј. дозвола за вршење дужности у тој казнпони издати не може са разлога тога, што је то територијум друге епархије. — Јереју Ј. Б. даје ее рок од 6 месеци, да за то време себп друго место нађе, јер не псиуњава своје дужностп као Србин евештеник, на које се је као Румун ириликом иримања у ову епархију обвезао. — Српска православна црквена ошптина у Сараволи иште себи за администратора јереја Б. II. — Одређује се да админпстратора про-

топрезвитерата арадскога Јован Новаковић с тим, да у средишту иротоирезвитерата, у Араду, станује,- те да исти од 1. децембра 1896. место то заузети имаде; дочим се за администратора његове парохије ностаставља јереј Стеван пл. Видак- — У истражној ствари јереја Ш. П. решено је пстоме строги укор поделити и искључпти га на три године од права компетовања на парохију. -— Јереј М. Д. облаже се фишкалном акцијом. У овој седници реферисао је протођакон Евгеније Летица, бележник епарх. управе, перо је водио Владимир Вулпшић, подбележник епарх. унраве темишварске. (Осве^еае цркве). У Сиску је освећена новосаграђена православна српска црква, коју су честити тамошњи Србд саградилп уз прппомоћ скупљених у ту сврху прилога. Евала им! Освећење је извршио на то овлашћени протопрезвитер петрињски г. Рафаил Еукип. (Прорачун српске новосадске гимназије). Уз прошли број нашега листа разаслат је прорачун српске велике гимназије у Новом Саду за годину 1897. По нстом ирорачуну нотреба те гимназије износи за 1897 годину 29.158 фор. 90 новч., а нокриће 10.923 фор. 20 новч. Мањак од 18.235 фор. 70 новч. нма ће се према томе подмирпти из клирикалног школског фонда. (Одбор за помо^ поотрадалим од поплаве.) У Београду се образовао Одбор за прикупљање нрилога у корист пострадалих од поплаве, која је у последње време грдно оштетила и у најцрњи јад бацнла многе крајеве и породпце братске нам Србије. Председник истога одбора је високопреосвећени митрополит Мижаило, нодпредседнпци су Ник. ХристпЛ председник Држ. Савета, ђенерал Сава Груји%, Мих. М. БогичевиЛ, нредседник беогр. онштине. Главни секретар је проф. Велпке Школе Др. Мил. ВесниЛ. Одбор је издао проглас српском народу, у ком га позива иа прилагање. Одбор у прогласу вели: „Ми морамо тој нашој, судбином тако страшно задешеној браћп, притећи у помоћ и то што пре, што усрдније и што изобилннје. Наш народ је рекао да је „брза помоћ двострука помећ". У овом је случају брза помо% — једина помоЛ. Покажимо п докажимо својој грдно напаћеној браћп, да Бог нпког не оставља без номоћи у бедп, која га задесп! Покажимо им и докажимо, да она нису сама, већ да имају браћу. која ће их не само ножалити, но која ће им н свесрдно помоћп. На посао дакле! Што год ко може: у храни, у оделу, у новцу, нека шиље овом одбору, који се састао и образовао на позив Краљевске Владе, п који ће гледати, да најкраћим