Српски сион

К Р . 48

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 799.

теља Иестора ил. Миковића, да ирославе четрдесетогодишњицу његова ревносна и плодна учитељског рада. Слављеинк је у свом стану примао многобројне честитке, а н са стране је добно иреко 80 ноздрава. које у ипсмима, које у телеграмима, међу којима беху и честитке Н. Ђ. Вукичевића, дра Ј. Туромана, дра В. Бакића, М. Јовановића, II. Аршинова и др., који се сетшне нашег заслужног слављеанка Слављеник је троиутим гласом захвалио сво.јим бив. ученицима на честиткама и очински нх је опоменуо, да се слажу п да буду увек добри Срби. Ученпци његови прпнелп су му на дар дивпо нзрађеи .албум, у вредности од 100 фор , са својим нотппсима. У почаст јубилару приређеи је банкет, који је такође сјајно испао. Што је пак на овако лен начин одато признање једном заслужном народном трудбенпку, као што је наш слављенпк, иајвећа је заслуга г. г. Стеве Дунђерског п Јеврема Миковнћа. Желнмо нашем слављенику, да га Богјош дуго одржи чила и здрава на корнст српске просвете и српског подмлатка. Живео! (Миросављево јеванђеље) У Бечу се сада прештампава драгоцена књнжевна старина ерпска „Мпросављево' јеванђеље," које је писано за Мнрослава брата Ненањнна. Ово јеванђеље дало је братство манастпра Хиландара на дар српском краљу Александру, кад је походио Хиландар. Сад се под надзором словенског учењака В. ЈагиЛа ирештампава у Бечу и разаслаће се ученим друштвпма. Опширннје о овом јевањђељу ппсао је у XX. „Споменпку" срнске краљевске академије г. Љуба Стојаповкћ , а цре њега знало се за то јеванђеље по једном ншчупаном листу, који је сада у царској публичној бпблиотеци у Петрограду. Лист је тај донео пз Хпландара владика Порфирпје. Тај лпст био је изложен и на археолошкој изложби у Кијеву, п г. Стојан Новаковић је снимио тај лист п издао га у свом извештају о тој изложби, на којој је био као пзасланик. 0 том јеванђељу ппсао је п архнмандрпт Н. Дучпћ у 56. књ. „Гласника" нпшући у њој монографпју Хиландара и набраЈајући му књижевие старнне. У IX чланку те своје гадње одмах у почетку пише о Мирослављеву јеванђељу ово: „Јеванђеље на пергамену 111 М. српске рецензије с арабескама у злату и разнијем бојама једно од најљепших, ћприлпцом, за која се до сада зна, на крају: „Л^К ГрШШМ Глнгорнс ДШЛКк недостонмм !1Д()С !|1Н сс дшхкк ^летлкнхк сшс свлнгелие ^ллтомк кис/т ссл111;осллI ј 11ог-1 оу Мнросллкоу снноу ^акиднноу. Л !ше госнодн нс ^лкоудл гркшнлго пк1 хрлин ме ССБТ1 ДК МИ 1ССТК господкне ЖЛЛК. ТСКК рЛБОТЛКН

КНС^К) скосмоу ГОСНОЛННО!)". ДК МНС НСХ(ШШШ|| гр-кшнлго." (Годииа је избрисана с иергамена ножем ! — ?) Алн се зна по нменпма: Завпда п спна му Мпрослава, брата и спновца Немањпна, да је пз 12 вијека " Тако пише Н. Дучић. Међу тим као што је речено пииге о том јеванђељу 1893, Љуба Стојановпћ у „Споменику," да је пре трн године с великим надама кренуо у Св. Гору, али да се вратио нразних шака, јер су само неколико иаинса нз тога јеваиђеља скоро једпнп резултат тога његова пута. „Дуго сам, ппше г. Стојановпћ, оклевао да пх издам, иадајући се е Ле се указати каква среЛнија прилика, те Ле се моћи цело јеванђеље објавити ". Из онога што је он издао не може се добити нотнуна оцена те знамените српске старппе. То ће се сад тек добити, када се у целипи својој упозпа и јавностн преда. За тај драгоценп сиоменик нише г. Стојановпћ ово: „Тешко је блпже одредпти годину, кад је овај рукопис писан. До годнне 1169. Мирослав је уз осталу браћу самостално владао својим делом очевине, а тада их је Стеван Немања (најмлађи им брат) прогнао и сам завладао свнма земљама- Доцније се Немања измирио с Мирославом, и дао му Хум, да њиме управља. Мирослав је умро пред 1200 годипу За орнаменте овога јеванђеља велн ученп Рус Вуслајев, да они собом представљају нешто сасвим особито, нечувено, чак се сме рећи и немогућно у словенским руконисима, инсаним ћирилицом, не само у 12 веку него и много позније. „Орнаментатор као живоппсац разликује зверове н птице по родовима, и као год људским сликама даје и њнма покрете или миран ноложај, који им одговара: уметнпчки израфује ноједпности својих мшшјатура; и влада осећајем колорнта у хармоннјском састављању боја, н у њнховож прилагођивању к природи предмета којп слика, баш као занадни мајстори12 и 13. века, или као њиховн предходницп ирвих векова Хришћанства п на западу н на пстоку, који још не беху изгубили класично предање."" Иергаменат, на ком је нисано то јевапђеље, врло е леп, танак п бео. Цео руконис пнсале су две руке. Прве руке су слова дебља и грубља, а друге тања и лепша. Толико за сад о тој знаменитој књижевној старннп срнској, која ће за кратко време ево угледатн скета, те ће се тада п вшне о њој знатп. Ђ, М. (Невоља и у Црној Гори.) Невоља, која је здесила браћу нашу у Србпји, иста је п у Црној Гори; а ни Босну није ноштедила. Невоља је велика. Помоћп јој треба брзо п вољно. Учишшо своју братску