Српски сион
В р . 52
Ведико је заиста старање Вога свемогућега о роду људском. пепзказапа је и пеописапа милост бо'цја, према нама грешнпма. Па је ли назх могуће, љубазни моји, да се не испуњавамо радошћу духовном, што се оваплоћењем сгша божја, удостојила бедна природа наша те частл, да се сједини са лицем иашега Искупитеља, са еамим божанством, што по речма св. Апостола: „кх тол1х живјтх всако исполненУе кожества тФлесн ^к." — Како ли да се не зарадујемо, видећи какр на славном и преузвишеном престолу славе божје, куда ми грешници, без страха и трепета ни погледати не смемо, — седи сада у свему подобан нама — син божји. Св. Пророк Давид предви^ајући Долазак сина божјег на земљу у телу иовечјем, призивао је све народе да му служе, али са страхом и трепетом. ,,Ра« котаите, рече, Господеви со страрл1х и тцепетолж, и радбиткд ел!$ со трнктол^х." — Па што више и даље размишљавамо о тој изреци Давидовој, тим боље и већма видимо, да је узета из самога суштаства преславнога тога збитија. Тајна оваплоћеша сииа божјег садржи у себи све оно, што нас одушевити и наду у нама неговати може, али уједно и све оно, што нерадиве на рад побудити и недостојне застрашити може. Искупитељ наш Исус Христос јесте Бог свемогући, те по томе п веран у свима речима и обећањима својима. Он је обећао, да ће свакога, који победи себе и страсти своје, посадити на престо славе. И ти, дакле, драги Хришћанине, ако се држиш истинитих и правих хришћанских врлина, као добар војник Хрпстов, ако и пострадаш за правду и истину, сешћеш за цело некада на престо славе, ма да ниси имао овде на земљи целога живота свога где, да , уморену главу своју прнклониш. Сетимо се само, шта је побуђивало св. Апостоле, толике мученике и угоднике божје, да су могли подносити толике труде, гонења, опасности живота и мучења; да су презирали силу и моћ тиранских римских царева и земаљскпх заповедника; да су сву љутину и жестину мучител,а својих презирали, трпељиво подносили, и смрт као олакшицу својим мукама тражили? — Нпшта друго, долн уверење и чврсто уздање у Спаситаља свога, ради кога су приносили еебе на жртву, да не може, да неће заборавити подвижну љубав принесену за њега и божанствену пауку његову, те да их као победитеље неће оставити без награде, без венца победнога. — Да, драги моји, сви ревнитељи благочастија, сви добри подвижници и богобојажљиви људи, црпели су па и данас црпе утјеху у том уверењу и истини, да Спаситељ света, који је на данагињи дан човеком постао, јесте истинити Бог, те да ће по обећању своме, спасти све оне, којп чрез њега додазе Богу. Но Искупитељ наш Исус Христосјесте уједно праведни и иеподмитљивп Судија наш. Пакао, са свима својпм грозотама и ужасима, мали је, да се сравнп са преступима Хришћанина, који са гресима својима ружи и вређа сина. божјег, који се оваплотио ради његова спасења. Па кад је проливена крв Авељова бпла тако силна, да је незакашњено изазвала Бога на одмаштење, — то како не би призвао одмаштење на главу грешиика вапао сина божјег? — Кад су отпадници закона Мојсијева без сваког милоср^а кажњени бивали смрћу, то колико