Српски сион

Број 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр, 31.

школи привремену наставу прими умнровљени учитељ Ђ. К, — Услед извештаја ошптине у С. да се тамо ннко за шкодског управитеља као и за председника месног шкодског одбора није хтео примити, — иостављен је за привременог управитеља тамошњи учитељ Д. М., и вођење дужности иредседника месног шкодског одбора привремено је поверено председнику црквене општине; уједно је оппгтина уиућена, да поново покуша место то на редован начин попуннти. — Дозвољено је учитељу у Д. С. И., да се пероводских дужности у тамошњој прквеној општини прими — Узет је с одобрењем на знање извештај дрквене општине у Ст. Ф., да је за школског управитеља изабрала тамошњег пароха П. Л. Упућена је општина у II. да своме учитељу С. Т. издаје потпуну плату, која је с његовим месгом скончана. — Месни школски одбор у Т. решен је због ренитенције и пренебрегавања својих дужности на уштрб школске наставе, и упућена је тамошња црквена општина, да нов месни школски одбор изабере — У истој општини дана 20. октобра 1896. обављени избор учитељице уништен је и нов наређен. — Извештај месног школског одбора у Ф. у погледу премештаја тамошњих учитеља у друге разреде узет је на знање. Што се.пак тиче иоиуњења новоотворене школе упућена је општина, да исто место учитељицом попуни. — Умољена је епархијска конзисторија бачка, да изволи свештешгеа П. А. у Ж., као катихету у I. и II. разреду тамошње комуналне школе, упутити, да из веронауке све оно предаје, што је наставном основом за те разреде прописано. — Подељен је допуст оболелом учитељу И. П. у С. и тамошњим месним школским одбором учињено расположење у погледу замене тога учитеља узето је на знање. — Наређено је црквеној општини у Ф., да овдашње сад већ правомоћно решење у иогледу награде за обучавање деце у црквеном појању извршити има — Одобрен је распис стечаја за попуњење унражњеног учитељског места закладе Ђене Брановачког и Иде рођ. Вујић у Сенти. Учитељица А. Б. у Т., која се ради неуспеха у прошлој школској години извињавала, упућена је на већи труд после којега ни успех неће изостати. Позван је.председник месног школ.ског одбора у М. ттт 3309 и 1312 -> да овдашње решење бр. 111. 0. ^— ех 1896. без одлагања члановима тога одбора публикује. — Позван је Љ. М. учитељ у Ст. Б., да одступи од уређивања листа, што га је до сад уређивао, пошто нема доззоле за то. — Молба учитељице 3. Д. из С. ради исплате на дугу заостале плате њезине код црквене општине у II., где је дотле

учитељевала, издата је овој ошптини на изјасњење. — Потврђен је избор Марије Печеновићеве, Софије Радићеве и Катарине Поповићеве за учитељице на сомборским салашима. (Високопреосве&ени Паладије митрополит петроградски и ладошки,) навршпо је 18. децембра прошле год. 30 година своје епископске службе. Свештенички син, Павле Ивановић Рајев (световно^ име митрополитово) као васпитаник нижње-новгородског семинара и казанске духовне академије, коју је свршио са степеном магистра богословља, предавао је у истом семина.ру логику, филозофију, психологију и дидактику. 1856 прими свештенички чин, а кад му 1860. год. умре жена, постриже се за монаха, добивши име Паладије. После две године, као архимандрит, буде премештен у Петроград, где наскоро постаде ректор духовног семинара; 18. децембра 1866. год. беше хиротонисан за епископа ладошког, најстаријег викара петроградске митрополије. Одликујући се у свему, доби, после две и по године, самосталну вологодску катедру. Сад је развио сав свој рад у корист своје епархије, бринуо се о благостању народном у свнма гранама, подизао школе, помагао сироте и удове свештеничке, отворио комитет мисијонарског друштва, једном речи сав свој рад и имање утрошио је једино на корист св. Православља и свога народа. 1873. буде премештен на тамбовску катедру. У то време се у Русији заче покрет за. ослобођење Јужних Словена, а Паладије, загрејан љубављу и према Православљу и словенској браћи својој, поче најмарљивије скупљати прилоге за „Црвени Крст" и добровољну флоту, прилажући и сам грдне своте на исту сврху. Тиме обрати иа себе пажњу и цара и царице, који му зато више пута изјавише благодарпост, те буде постављен 1876. за епископа рјазанског. Ту подиже братство св. Василија Рјазанског са засебном школом за мухамеданце. 1881. доби чин архијепископскп, а идуће године б де премештен на једну од најстаријих архијепископских катедара — у Казан. Овде му се особито мора истаћи рад на обраћању мухамеданаца, ради чега је и сазвао у Казан 1885 г. помесни епискоиски сабор, Када иасташе немири између свештенства и народа у егзархату Грузипском, Паладије доби то високо место, да мири завађене. Као егзарх Грузински, архијецископ карталински и кахетински, особито се одликовао за време колере 1892. г. помажући народу и саветом и новцем. 18. окт. 1892. г. буде Паладије позван за митрополита петроградског, где и сада врши свој архипастирски позив на задовољство и цара и народа.